Одавно смо се навикли да састав намирница понекад личи на Мендељејеву табелу. Ипак, да ли заиста треба да се плашимо слова "Е" на етикетама које се налазе на бројним намирницама? Или је време да се опустимо и верујемо прехрамбеној индустрији, надајући се да нам неће нашкодити?
Ознака "Е", само је општеприхваћена класификација у коју спадају конзерванси, емулгатори, боје и слично. Многе од тих супстанци користимо свакодневно и у сопственој кухињи:
Лимунска киселина (E330) - уобичајени конзерванс за зимницу
Аскорбинска киселина (E300) - витамин Ц који спречава оксидацију
Сода бикарбона (E500) - средство за растресање теста
Зато, нема потребе да се плашимо свих додатака, напомињу стручњаци. Без ових састојака прехрамбена индустрија не би могла да функционише - намирнице би се брзо квариле, ужегле би или постале подлога за развој бактерија.
Један од често коришћених адитива који изазива недоумице је лецитин (E322). Он служи као емулгатор и даје чоколади и бомбонама фину текстуру. Међутим, налази се и у природним намирницама, попут јаја.
"Лецитин су фосфолипиди и користан је. Побољшава рад јетре и ћелијски метаболизам, јер су ћелијске мембране изграђене управо од лецитина", истиче лекар-дијетолог Дарија Русакова.
Једино на шта треба обратити пажњу јесте порекло: може потицати од соје, јаја или сунцокрета. Особе алергичне на неку од ових намирница треба пажљиво да читају декларације.
Натријум-нитрит у месним прерађевинама
Ситуација са месним прерађевинама је сложенија. С једне стране, натријум нитрит (Е250) обавља виталну функцију: спречава да се маст ужегне, инхибира природно потамњивање меса, чува његову боју и, што је најважније, спречава развој смртоносног ботулизма.
"То чини производ безбеднијим са микробиолошког становишта. Ипак, уз свакодневну конзумацију, чак и ако једете минималне количине кобасица, натријум нитрит повећава ризик од рака дебелог црева и дојке. Производ постаје посебно опасан када се загреје.", упозорава.
Заслађивачи - слатка замка
Многи су прешли на "здраве слаткише" означене као "без шећера" како би се заштитили од вишка калорија. Међутим, недавни научни подаци говоре да преиспитамо своје ставове према таквим заменама:
Сукралоза (Е955) - сматрала се изузетно безбедном, али недавна истраживања указују на оштећење ДНК и потенцијални ризик од аутоимуних болести и рака.
Стевија (Е960) - наизглед безбедан, природни "шећер". Међутим, ако се користи са сировинама ниског квалитета, може имати токсична својства.
Фруктоза - дроизводи који је садрже често се доживљавају као "дозвољени" за дијабетичаре, али прекомерна конзумација убрзава развој дијабетеса.
"Дакле, свему је потребна умереност и разуман приступ. Чак и здрави састојци могу бити штетни у великим количинама". Испоставља се да мала количина обичног шећера у исхрани може бити мање зло од претеривања са хемијским заслађивачима.
Мононатријум глутамат - појачивач укуса и скривена замка
Кружиле су застрашујуће гласине о мононатријум глутамату (Е621) - да изазива зависност и да може бити отрован. "Заправо није тако лоше: мононатријум глутамат се производи у телу и природно се налази у парадајзу и зрелим сиревима. А у умереним количинама је чак и користан. Али у прекомерним количинама може бити заиста токсичан. Многи људи развијају зависност од овог адитива, и редовна храна више не делује тако укусно", објашњава Дарија Русакова, а пише Комсомољска правда.
Ово посебно важи за храну за бебе. Чипс и грицкалице, обилно зачињени појачивачима укуса и транс мастима, уче децу нездравим прехрамбеним навикама које доводе до гојазности у раном узрасту.
Нису иста правила за све
Како онда читати декларацију? Не постоји универзални рецепт - оно што је корисно за једну особу може бити штетно за другу. На пример, лимунска киселина у пићу је безопасна за здраву особу, али за некога са бубрежним каменцима или осетљивом зубном глеђи може изазвати проблеме.
"Све супстанце које конзумирамо кроз храну реагују са нашим генетским материјалом. Бирајте производе са минималним адитивима, кратким роком трајања и пратите реакцију свог тела на нове производе", саветује се.