Испитаници који су први пут постали гојазни између 17. и 29. године имали су око 70 одсто већи ризик од смрти из било ког узрока током периода праћења, у поређењу са онима који нису развили гојазност до 60. године, указује истраживање.
Иако студија не доказује да је рано повећање тежине директно узрок смрти, познато је да је гојазност повезана са бројним здравственим проблемима.
"Најдоследнији налаз је да је повећање телесне тежине у млађем добу повезано са већим ризиком од преране смрти касније у животу, у поређењу са особама које се мање гоје", кажу доктори.
Према истраживачима, могуће је да је разлог у томе што особе које раније постану гојазне дуже живе под биолошким оптерећењем вишка килограма, што додатно оптерећује организам и постепено нарушава његове функције.
Тим је пратио укупну смртност, као и смртне случајеве повезане са бројним стањима која се доводе у везу са гојазношћу, укључујући кардиоваскуларне болести, више врста рака и дијабетес типа 2.
Почетак гојазности дефинисан је као тренутак када индекс телесне масе (BMI) први пут достигне вредност од 30 или више. BMI је био стандард у време прикупљања података, иако се данас дефиниције гојазности мењају.
Поред главног налаза о раном добијању на тежини, истраживање је показало и да су особе које су се највише гојиле током живота имале већи ризик од смрти у посматраном периоду.
Највећи део тог ризика односи се на кардиоваскуларне болести, укључујући срчани удар и мождани удар.
"Наши резултати указују да је трајање гојазности, а не повећање тежине у каснијем добу, вероватно кључни фактор који утиче на ризик од смрти. Дуготрајна изложеност инсулинској резистенцији, упалама и повећаној склоности ка згрушавању крви, услед супстанци које лучи масно ткиво, вероватно доприноси овим ризицима", наводе истраживачи.
Смртни исходи повезани са дијабетесом типа 2 и неким врстама рака такође су доведени у везу са гојазношћу, али код појединих узрока - попут рака бешике код мушкараца и рака желуца код жена - није утврђена статистички значајна повезаност.
Уочене су и разлике између мушкараца и жена
Код жена, када је реч о раку, повећан ризик од преране смрти повезан са гојазношћу био је приближно исти без обзира на то када је дошло до повећања тежине. То указује да други фактори могу имати већу улогу, вероватно хормонске промене повезане са менопаузом.
Истраживање има и своја ограничења. Фактори као што су физичка активност и исхрана нису узети у обзир, иако је познато да значајно утичу на здравље. Аутори наводе да би будућа истраживања могла да укључе ове факторе, као и расподелу масног ткива и разликовање између масе масти и мишића.
Ипак, с обзиром на велики број учесника и дуг период праћења, истраживачи истичу да су ови резултати важни за јавно здравље - превенција гојазности треба да почне што раније у животу.
Ако је 10 од 1.000 особа без ране гојазности преминуло током периода праћења, у групи која је рано постала гојазна тај број износио је око 17 од 1.000.
"Не треба се превише везивати за тачне бројке ризика. Оне ретко могу бити потпуно прецизне, јер зависе од многих фактора, укључујући и начин мерења. Ипак, важно је препознати обрасце, а ово истраживање шаље важну поруку", сматрају научници.
Истраживање је спровео тим са Универзитета у Лунду у Шведској, са циљем да прати промене телесне тежине током времена, а не да се ослања на једнократне податке. Анализирани су подаци више од 600.000 људи, при чему су укључени само они који су имали најмање три мерења тежине између 17. и 60. године.
Истраживање је објављено у часопису eClinicalMedicine, а преноси Science alert.