Дуго радно време, несигурност посла, као и узнемиравање на радном месту, стварају штетно радно окружење које нарушава физичко и ментално здравље људи, наводи се у новом извештају УН-а.
Више од 840.000 људи сваке године умре од здравствених проблема повезаних са психосоцијалним ризицима на раду показује нови извештај Међународне организације рада (ILO), агенције Уједињених нација. Како се наводи у извештају, психосоцијални ризици повезани са послом најчешће су повезани са кардиоваскуларним болестима и поремећајима менталног здравља, укључујући и самоубиство.
"Психосоцијални ризици постају један од најозбиљнијих изазова за безбедност и здравље на раду у савременом свету рада", говоре стручњаци.
"Побољшање психосоцијалних услова рада није важно само за заштиту менталног и физичког здравља радника, већ и за повећање продуктивности, боље функционисање организација и одржив економски развој", додају.
Посао обликује идентитет, друштвене везе и економску сигурност, а начин на који је осмишљен и организован одређује да ли ће бити уравнотежен и адекватно подржан, или ће претерани захтеви, нејасне улоге и осећај неправде довести до штетних последица.
Шта највише штети на послу
Извештај као главне узроке нарушеног здравља радника издваја: дуго радно време, злостављање, притисак на послу, несразмеру између уложеног труда и награде, несигурност посла, као и насиље и узнемиравање.
"Важно је нагласити да је дуго радно време, кључни психосоцијални ризик повезан са повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести и можданог удара и даље широко распрострањено", наводе аутори.
ILO процењује да на глобалном нивоу 35 одсто радника ради више од 48 сати недељно. Истраживање показује да рад од 55 или више сати недељно повећава ризик од можданог удара за око 35 одсто, као и ризик од смрти услед исхемијске болести срца за 17 одсто, у поређењу са радом од 35 до 40 сати недељно. Злостављање и други облици узнемиравања и насиља такође су означени као велики проблем. Према извештају, 23 одсто радника широм света је током радног века доживело бар један облик насиља или узнемиравања, при чему је психолошко насиље најчешће (18 одсто).
Тежак данак по здравље
Извештај показује да опасности по здравље доводе до губитка скоро 45 милиона година здравог живота прилагођених инвалидитету сваке године, док се процењује да заједнички утицај кардиоваскуларних болести и менталних поремећаја узрокује губитак од 1,37 одсто глобалног БДП-а годишње.
Само у Европи, ILO бележи 112.333 смртна случаја. Кардиоваскуларне болести чине већину смртних случајева, али је укупан губитак година здравог живота већи када је реч о менталним поремећајима, наводе аутори.
Према подацима Светске здравствене организације, депресија и анксиозност узрокују око 12 милијарди изгубљених радних дана годишње. Најчешћи проблеми су депресија, анксиозни поремећаји, синдром сагоревања, поремећаји сна и хронични умор.
Проблеми са менталним здрављем могу додатно погоршати физичко здравље кроз нездраве начине суочавања са стресом и умором. Пушење, конзумирање алкохола, преједање и физичка неактивност, који често проистичу из проблема на послу, могу довести до гојазности, високог крвног притиска и других хроничних болести.
"Докази такође указују да се здравствене навике и психосоцијални ризици временом међусобно појачавају, при чему нездраво понашање додатно погоршава негативне ефекте стреса на здравље", наводе аутори.