Идеја да се у школски систем уведе предмет који би се бавио практичним животним вештинама могла би постати реалност у Русији. Реч је о курсу који би обухватао основе буџетирања, управљања временом, правилне исхране, комуникације и емоционалне интелигенције - укратко, све оно што већина људи учи касно, и то на сопственим грешкама. Према истраживању које је спровео портал "Комсомољска правда", већина грађана подржава ову идеју, али постоје и неке резерве.
Чак 75 одсто испитаника сматра да би курс социјалних вештина био користан и да има место у школама, док 40 одсто иде корак даље и верује да би требало да буде обавезан за све ученике. Сматрају да такви часови имају смисла јер, ако родитељи често сами имају проблеме са финансијама или здравим навикама, тешко је очекивати да ће деца те вештине усвојити код куће. Школа, с друге стране, може бити потенцијално место где ће да се постав темељ добрих животних навика које ће трајати читав живот.
Истовремено, 35 одсто испитаника подржава увођење оваквог предмета, али уз један услов - да буде изборни, јер сматрају да су деца већ преоптерећена обавезама, часовима и ваннаставним активностима. У том контексту, додатни предмет може више да одмогне него да помогне, осим ако се не остави простор за избор и флексибилност.
С друге стране, 23 одсто анкетираних сматра да оваква идеја уопште није потребна. По њиховом мишљењу, ученици већ имају превише градива и тешко постижу и основне предмете као што су језик, математика и историја. Увођење новог предмета, како тврде, само би додатно разблажило фокус и оптеретило их.
Оваква бојазан није без основа, јер истраживања показују да притисак око успеха има дугорочне последице. Једна студија на петнаестогодишњацима показала је да су млади који су осећали јак родитељски притисак да имају високе оцене имали повећан ризик од депресије све до одраслог доба. Кључни фактор није био стварни притисак, већ начин на који су га деца доживљавала - чак и када родитељи верују да не претерују, страх од разочарања породице може да остави трајне последице.
Преосталих 2 одсто испитаника определило се за неку од алтернативних опција, што показује да тема није једноставна и да изазива подељена мишљења.
Резултати истраживања јасно показују да, иако се не слажу сви око форме, већина препознаје да деци недостају вештине које ће им сутра највише значити.