Повратак климатског феномена Ел Ниња очекује се већ од маја ове године, што потенцијално може утицати на глобалне температуре и обрасце падавина, саопштила је Светска метеоролошка организација (WMO). Ел Нињо је периодично загревање температуре површине мора у централном и источном Тихом океану које обично траје између девет и дванаест месеци, преноси Ројтерс, а јавља Танјуг.
Јасна промена је примећена у екваторијалном Пацифику са наглим порастом температуре површине мора, што указује на велику вероватноћу Ел Ниња између маја и јула ове године.
"Након периода неутралних услова на почетку године, климатски модели су сада снажно усклађени и види се почетак Ел Ниња, након чега следи даље јачање током наредних месеци", рекао шеф за климатске прогнозе у WMO. Иако модели указују на потенцијално јак Ел Нињо ове године, WMO додаје да су прогнозе направљене током пролећа обично мање поуздане, те да ће већа сигурност у предвиђања бити могућа након априла.
Овај образац је познат по томе што ремети регионалне климе, потенцијално доносећи појачане падавине у јужном делу Јужне Америке, јужним деловима САД, деловима Рога Африке и централној Азији, док истовремено може изазвати суше у Аустралији, Индонезији и појединим деловима јужне Азије, према наводима.
Шта су Ел Нињо и Ла Ниња
Подразумевају супротне фазе истог климатског система у тропском делу Тихог океана.
Ел Нињо је природни феномен необично високих температура површине мора у централном и источном екваторијалном Пацифику. Настаје када промене атмосферског притиска ослабе, или чак преокрену, уобичајене источне пасате, што омогућава кретање топлих вода ка истоку и прерасподелу топлоте, чиме се мењају глобални временски обрасци.
Ла Ниња настаје када пасати ојачају, потискујући топлу воду ка западном Пацифику и омогућавајући избијање хладнијих вода на површину на истоку, што доводи до температура мора испод просека. Ла Ниња често доноси више падавина у Аустралији и деловима југоисточне Азије, али њен утицај на индијски монсун варира и није увек исти.
Ел Нињо се јавља у просеку сваких три до пет година, а Ла Ниња сваких три до седам година, наводи аустралијски биро за метеорологију, преноси Индипендент.
Какав је био утицај претходних Ел Нињо
Ел Нињо се разликује по снази и последицама. Јак Ел Нињо 2015. и 2016. изазвао је озбиљне суше у Аустралији и југоисточној Азији, уз слабљење индијског монсуна. Смањио је производњу житарица, палминог уља и шећера. Истовремено, обилне кише у деловима Јужне Америке пореметиле су жетву соје и кукуруза.
Умерен Ел Нињо 2009. и 2010. донео је сушно време које је смањило приносе основних култура као што су пиринач и пшеница у Индији и југоисточној Азији. Најјачи забележени Ел Нињо био је 1997-1998. године. Он је изазвао суше у деловима Азије и смањио производњу пиринча, иако је Индија имала просечне падавине. Поплаве у Америкама оштетиле су усеве. Најновији јак период Ла Ниње трајао је од 2020. до 2023. године.