Савремене технологије не омогућавају стварање базе на Марсу која би могла потпуно аутономно да постоји без снабдевања ресурсима са Земље, па зато ни спасавање одласком на Црвену планету у случају катастрофе на Земљи не би било могуће, изјавио је за РИА Новости главни научни сарадник и руководилац "Свемирске биологије" у Институту за медицинско-биолошке проблеме Руске академије наука, Владимир Сичјов.
"Ако би се нешто догодило на Земљи, куда се склонити? Не верујем да би човечанство могло да се евакуише на Марс, чак ни уз сва расположива техничка средства. Да би то било могуће, морала би да буде изграђена потпуно затворена биосфера, што је неизводљиво на садашњем степену технолошког развоја", рекао је Владимир Сичјов.
Према његовим речима, данашње свемирске технологије довољне су само за то да се стигне до Марса. Системи за одржавање живота којима човек располаже, иако имају минималне системе регенерације, и даље су снажно зависни од снабдевања са Земље. Поред тога, није решено ни питање заштите од секундарне радијације на тој планети.
Сичјов је додао да је главно питање које би могло занимати човечанство на Марсу потрага за животом или траговима његовог некадашњег постојања. Међутим, и тај задатак могу да обаве аутоматске летелице.
Марс је само хладна пустиња
Температуре су можда непријатне, али издржљиве? Не баш - атмосфера Марса има око 1 одсто Земљине густине и састоји се углавном од угљен-диоксида. Нема довољно притиска да би људска плућа функционисала, нити кисеоника за дисање.
Просечна температура износи око минус 62 степена Целзијуса, а ноћу може пасти и на минус 80 степени Целзијуса. Чак и да решите проблем ваздуха, смрзавање би било изазов сваки излазак на површину захтевао би одело са сопственим системом за грејање, снабдевање кисеоником и заштитом од зрачења.
Слаба гравитација би била предност
Многи мисле да би слаба гравитација донела осећај слободе - кораци би нам били лакши, скокови дужи, али заправо бисмо само били веома слаби.
Гравитација на Марсу износи око 38 одсто Земљине, а краткорочно, човек може да функционише у таквим условима. Ипак, дугорочни ефекти би били озбиљни: Губитак густине костију, слабљење мишића, промене у кардиоваскуларном систему и проблеми са равнотежом су само неки од ефеката који би се јавили. Свакодневне интензивне вежбе биле неопходне само да би се одржало основно здравље.