Све чешће смо преплављени вестима о роботима који побеђују на маратонским тркама или који без потешкоћа сортирају и складиште робу на полицама. Иако је на први поглед јасно да је реч о машинама, они ипак имају руке, ноге и главу - обликом све више подсећају на људе, или се бар тежи томе. Не изненађује онда што у домену роботике, једно питање посебно заокупља пажњу: због чега људи дизајнирају машине које подсећају на њих саме? Јасно је да од идеализованих андроида у научној фантастици до савремених хуманоидних робота који све чешће функционишу у стварном свету, присутна је снажна потреба да се технологија обликује по људском обрасцу.
Према речима стручњака за роботику, тај подухват је налик потрази за "готово божанском моћи". "Сваки инжењер сања о томе да направи робота налик човеку - то је крајња машина", кажу стручњаци.
Хуманоидни роботи 21. века, развили су се од једноставних демонстрација основних способности до система који могу самостално да обављају задатке користећи когнитивне функције као што су вид, слух и додир.
Савремени хардвер и софтвер, укључујући вештачку интелигенцију, омогућили су значајан напредак: хуманоидни роботи данас могу да ходају, трче и скачу. Ипак, многи истичу да задаци који захтевају људску спретност, попут сређивања предмета на нередном кухињском пулту, и даље представљају велики изазов.
Иако постоје различити облици робота, инжењери често свесно бирају људски облик. Разлози за то су и практични и дубоко повезани са начином на који разумемо свет.
Један од могућих разлога је окружење у ком роботи треба да функционишу. Људски свет је "направљен по мери човека": врата, степенице, алати, полице и возила прилагођени су људском телу. Зато робот који личи на човека лакше може да се креће и користи те исте објекте без потребе да се цела средина мења.
Други разлог долази из природе. Људско тело је производ еволуције која је обликовала ефикасну структуру за кретање, равнотежу и сналажење у простору. Инжењери често преузимају та решења јер су се она у природи показала као успешна и ефикасна.
Ту је и психолошки фактор. Људи изгледа лакше "комуницирају" са машинама које личе на њих. Такав дизајн омогућава интуитивнију интеракцију, јер препознајемо покрете, изразе и језик који нам је познат.