Здравље мозга све више се посматра као резултат начина живота, а не само биолошких предиспозиција. Америчка кардиолошка асоцијација издвојила је главне факторе који утичу на здравље мозга и повећавају ризик од можданог удара, проблема са памћењем и размишљањем, као и деменције. Добра вест је да се многи од ових ризика могу смањити променом животних навика.
Главни фактори који утичу на здравље мозга:
Ментално здравље и стрес
Хронични стрес, анксиозност и депресија изазивају дуготрајне упалне процесе, мењају структуру мозга и повећавају ризик од деменције и можданог удара. Дуготрајно повишени хормони стреса оштећују крвне судове и ремете метаболизам.
Ту може помоћи технике опуштања, дубоко дисање, шетње у природи.
Квалитет сна
Сан је кључан за обнављање мозга. Недостатак сна слаби пажњу, концентрацију и памћење. Редован режим спавања, без екрана бар сат пре спавања, замрачена и проветрена соба утичу позитивно на квалитет сна.
Цревни микробиом и исхрана
Црева и мозак су повезани нервима и хормонима. Нормална микрофлора штити мозак, док њен поремећај може бити повезан са болестима попут Алцхајмера и Паркинсона.
Зато се овде препоручују медитерански начин исхране (поврће, воће, орашасти плодови, риба, маслиново уље), као и ферментисана храна (кефир, јогурт, кисели купус). Избегавати брзу храну и шећер.
Физичка активност и телесна тежина
Гојазност повећава упале и оштећује крвне судове, док кретање побољшава проток крви до мозга. Око 150 минута активности недељно и вежбе снаге два пута недељно значајно доприносе целокупном здрављу.
Друштвени и економски услови
Низак приход, нестабилни услови становања и слаби услови живота повећавају ризик од хроничних болести и когнитивних проблема.
Животна средина
Загађење ваздуха, тешки метали и микропластика могу оштетити мозак и изазвати упале. Треба користити пречишћиваче ваздуха, препоручљив је боравак у природи, као и избегавање загревања хране у пластици, преноси Комсомољска правда.
Тешка искуства у детињству
Рани стрес, занемаривање или насиље могу дугорочно утицати на развој мозга. Ипак, промене у начину живота у одраслом добу могу значајно побољшати стање.