Дешава да пред спавање "вртимо исти филм" и мисли се само понављају. Сви покушаји да се та сећања и мисли избаце из главе су узалудни, а понекад се то дешава на послу, на путу или док се шетамо. Ово се уклапа у теорију "лутања" ума - когнитивног феномена у којем пажња особе нехотице прелази са тренутног задатка на унутрашње мисли које нису повезане са активношћу која се обавља. Може бити несвесно и изненађујуће и такво лутање ума чини значајан део свакодневне менталне активности.
Такве мисли заправо могу проузроковати штету, јасни су стручњаци, што показују одређена истраживања. Наиме, у једној студији учествовало је више од 500 људи и научници су користили магнетну резонанцу да би пратили активност тела и мозга, а испитаници су размишљали о нечему другом док су гледали у крст на екрану.
Шта је уочено
Када су људи избегавали контролу лутајућих мисли и уместо тога се свесно фокусирали на телесне процесе (откуцаје срца, замишљање рада мозга, дисање), њихова срца су куцала брже и чешће. Истовремено, ови добровољци су пријавили мање неповољних симптома менталног здравља, као што је АДХД, који се манифестује као прекомерна анксиозност, депресија.
Људи који су се препустили лутајућим, тромим мислима били су опуштенији током снимања магнетном резонанцом, а њихов откуцаји срца били су правилнији. Међутим, чудно је да ово "опуштање" није заштитило од депресије. Ови учесници студије, који су изгледали физички опуштеније, наставили су да врте депресивне мисли у глави.
Али, фокусирање на процесе у телу, напротив, одвраћа пажњу од таквих мисли. Научници објашњавају да фокус на телу помаже да се човек "врати у садашњи тренутак", уместо да се губи у прошлости или будућим бригама.
Психолог Елена Масолова истиче да ови резултати потврђују принципе гешталт терапије и идеју "овде и сада" и према њој:
- депресија се често повезује са претераним враћањем у прошлост
- анксиозност са страхом од будућности
- опоравак долази кроз повратак у садашњи тренутак и телесну свесност
Када човек боље осећа своје тело, лакше препознаје емоције и смањује унутрашње напетости. Психолози наглашавају да је контакт са телом важан за ментално и физичко здравље. Он помаже у смањењу стреса и бољем балансу, док претерано "живљење у мислима" може довести до напрезања, анксиозности и психичког оптерећења, пише Комсомољска правда.