Алергијске реакције код великог броја се лако мешају са свакодневним здравственим проблемима, од прехладе до стреса. Како објашњава лекар, пацијенти често ни не посумњају да су њихове тегобе повезане са алергијама, већ их приписују другим узроцима, што отежава препознавање .
Алергијски ринитис, на пример, многи доживљавају као "честе прехладе" које се понављају из сезоне у сезону. Слично је и са кожним реакцијама: Свраб, осип или црвенило често се тумаче као последица стреса или нове козметике. Посебно је занимљив такозвани синдром оралне алергије - када након конзумирања намирница попут јабука, шаргарепе или трешања долази до свраба у грлу. Уместо да се то повеже са алергијом, људи често мисле да је реч о нетолеранцији на храну или поквареној намирници. У стварности, објашњавалекар Олег Кривцун, реч је о унакрсној реакцији имуног система на полен брезе, јер организам "меша" њихове сличне протеине.
Оно што додатно отежава препознавање проблема јесте чињеница да се симптоми не морају јавити напољу током сезоне полена, већ и у затвореном простору - рецимо, након оброка. Због тога многи ни не повезују своје тегобе са алергијама, преноси ТАСС.
Подаци показују да Руси најчешће траже помоћ алерголога у пролеће, када је концентрација полена највећа. Април се издваја као месец са највише прегледа, јер је полен брезе и јове, један од најагресивнијих алергена, тада у пуном јеку.
Занимљиво је и да значајан број људи ни не користи реч "алергија" када тражи савет. Откривено је да се око 12 одсто упита упућених дигиталном асистенту односи на симптоме који личе на алергију, али пацијенти само описују тегобе, без повезивања са правим узроком.
Најчешће пријављени симптоми су кожне реакције - свраб, осип, копривњача и дерматитис, који чине око 35 одсто случајева. Следе зачепљен нос, ринитис и кијање са 25 одсто, док су свраб и црвенило очију на трећем месту са 15 одсто. Све су то типични знаци поленске грознице, али се често мешају са другим стањима.
Алергије се најчешће откривају код адолесцената и младих. У узрасту од 11 до 20 година потврђују се у око 14 одсто случајева, док је код млађе деце тај проценат нешто нижи (9,8 одсто). Са годинама, учесталост опада, што се поклапа са клиничким искуством да се алергијске болести најчешће јављају рано у животу.
Када је реч о алергенима, полен брезе је један од најчешћих окидача који нису повезани са храном. Поред њега, чести су и алергени попут мачје и псеће перути, гриња кућне прашине и полена трава. Док полен изазива сезонске тегобе, гриње и животињски алергени делују током целе године, што додатно компликује дијагнозу - симптоми су стални или променљиви, али без јасног сезонског обрасца.
Зато стручњаци упозоравају да упорне тегобе не треба игнорисати, јер оно што личи на безазлену прехладу може бити сигнал да је организам у сталном контакту са алергеном - и да му је потребна адекватна дијагноза и терапија.