Рад од куће постао је свакодневица за милионе људи широм света, али такав режим има и мање пожељну страну. Према мишљењу стручњака дуготрајно седење и смањена физичка активност доводе до развоја такозваног "синдрома кућне канцеларије", стања које постепено погађа различите системе у организму, од кичме до крвотока.
Један од најозбиљнијих ризика је повећана вероватноћа настанка тромбозе. Седентарни начин живота успорава циркулацију, што може довести до стварања крвних угрушака, али и до проширених вена. Уз то, мањак кретања природно доводи до мање потрошње енергије, што временом повећава ризик од гојазности.
Штавише, истраживања су показала да током рада од куће несвесно можемо појести и до 800 калорија више, као и да су ти оброци често мање здрави - захваљујући опуштенијој атмосфери и кухињи која је на свега пар корака од радног стола.
Последице се, међутим, не одражавају само на крвним судовима. Мишићи и зглобови су међу првима који почну да се "буне" због дуготрајног седења. Бол у врату, раменима и доњем делу леђа постаје готово свакодневна појава код људи који раде од куће, посебно ако радна позиција није ергономски прилагођена. Људско тело није створено за вишесатно непомично седење, а када се томе додају лош положај кичме и недостатак пауза, проблеми се брзо умножавају.
Поред тога, дуго седење оптерећује и кардиоваскуларни систем. Срце и крвни судови раде у мање повољним условима, што на дужи рок може допринети развоју озбиљнијих здравствених проблема. Истовремено, смањена физичка активност утиче на укупан метаболизам - тело троши мање енергије, а тај дисбаланс временом може довести до хроничних болести.
Стручњаци посебно истичу да рад од куће често доводи до постепеног смањења кретања уопште. Без одласка на посао, без ходања и свакодневних ситних активности, укупан ниво физичке активности пада, а то је фактор који многи потцењују. Управо те "невидљиве" промене највише утичу на здравље на дужи рок.
Све ово показује да рад од куће, иако је практичан и многима штеди време путовања од и до посла, није без ризика. Да би се последице ублажиле, кључно је увести више кретања током дана, правити редовне паузе и водити рачуна о положају тела. У супротном, удобност кућне канцеларије може се временом претворити у озбиљан здравствени проблем.