Од Александра I до Николаја II, сваки руски цар имао је своје преференције што се тиче јела. Неки су волели слатко, други су јели скромно и многима је храна била и велики одраз статуса и раскоша - а неке од тих прича, иако звуче као анегдоте, засноване су на стварним догађајима:
Александар I и "издајнички" мед
Александар I Павлович био је префињен и противречан владар, склон идејама о узвишеном уређењу државе, али истовремено дистанциран од реалности обичног народа - а једна од његових омиљених посластица била је мед.
Волео је да увече пије чај са неколико кашика меда, па је наредио да се мед служи и на дворским баловима, у сребрним посудама као десерт. Идеја је деловала безазлено, али ефекат је био потпуно неочекиван. Пошто мед подстиче знојење, након што су га појели, гости у препуним салама Зимског дворца почели су да се зноје док су играли.
Убрзо је атмосфера постала готово неподношљива - просторије су се претвориле у праве "сауне", пуне стотина људи. Цар је, у очају, наредио да се отворе прозори, што је довело до новог проблема: Даме у лаганим хаљинама су се на промаји прехладиле! Бал је завршио као потпуни промашај, а мед је потом био избачен са дворског менија, на велико разочарање цара.
Николај I - љубитељ краставаца
За разлику од свог брата, Николај I био је строг, дисциплинован и практичан владар. Живео је скромно, често спавао у канцеларији на војничком кревету и није имао времена за раскошне балове. Његова исхрана такође је била једноставна: Чорба од купуса, месо, мало дивљачи и рибе - али обавезно и кисели краставци. Према записима из 1840. године, сваког јутра му је служено тачно пет киселих краставаца. Није вечерао, али је често пио неколико кашика саламуре.
Важно је напоменути да није конзумирао алкохол, па саламура није била "лек за мамурлук", за шта се често користила, већ је била ствар његовог укуса. Другим речима, једноставна храна одражавала је и његов строг карактер и начин владања.
Александар II и раскошни пикник у природи
Александар II био је познат по великим реформама, укључујући укидање кметства, а истовремено је водио бурни приватни живот. Његов омиљени бег од дворских проблема био је лов. После лова, организовао је раскошне пикнике у природи, без обзира на годишње доба. Иако су се одржавали на отвореном, ти оброци су били изузетно уређени, са столовима са столњацима, порцеланским посуђем и кристалним чашама.
Јело се стојећи или седећи на пањевима, а цар је посебно волео месо дивљачи, попут медвеђег меса или џигерице печене на жару. Атмосферу је додатно подизао дворски ловачки оркестар од 20 музичара.
Александар III - виљушка као вадичеп и крава на царској јахти
Александар III био је познат по снажном темпераменту. Није марио за формалности и често је то показивао на врло упечатљив начин. Једном приликом, током великих војних вежби које је Русија организовала близу западних граница, дошло је до напете ситуације за столом. За време доручка, аустријски амбасадор је, очигледно забринут због појачаног руског војног присуства, упозорио да ће и Аустрија одговорити истом мером и распоредити своје трупе уз границу.
Цар је на то реаговао бурно и демонстративно узео је виљушку и пред свима је савио у облик вадичепа, као да тим гестом показује шта мисли о тој претњи. Уз то је грубо добацио амбасадору да ће управо тако "поступити" са аустријским корпусом.
Поред тога, повремено би инсистирао и на комфору. На царској јахти "Поларна звезда" наредио је да се направи права штала за краву, како би деца имала свеже млеко током путовања. Кабина је била посебно прилагођена, а након путовања поново претварана у стамбени простор.
Николај II и његова ужина "Николашка"
Николај II, за разлику од свог оца, био је склонији бекству од стварности. Волео је јахте, позориште и забаве, а у младости је често организовао раскошне журке.
Управо на једној од њих настао је необичан рецепт познат као "Николашка". Правио се тако што се шећер у праху помеша са млевеном кафом, а затим стави на танку кришку лимуна, а ова комбинација се најчешће служила уз коњак. Иако делује необично, ова грицкалица постала је популарна међу официрима и остала као симбол једног раскошнијег и безбрижнијег дела царског живота.