Много пре паметних телефона и интернета, човечанство је покушавало да пронађе начин да информације путују кроз ваздух без жица. Решење је стигло крајем 19. века, када је руски физичар Александар Попов представио уређај који ће постати темељ модерних радио-комуникација. Његов "детектор муње", приказан 1895. године, омогућио је пријем електромагнетних сигнала на даљину и означио почетак нове технолошке ере.
Због тога се 7. мај у Русији и данас обележава као Дан радија - празник посвећен не само Поповљевом изуму, већ и свим људима који раде у области телекомуникација, радио-технике и електронике. Од првих експеримената у лабораторији у Кронштату до модерне микроелектронике и развоја домаћих технологија под санкцијама, радио и електроника остали су важан део руског научног и индустријског идентитета.
Како је настао празник
Дан радија у Русији се обележава у знак сећања на догађај 7. маја 1895. године, када је Александар Попов на састанку Руског физичко-хемијског друштва у Санкт Петербургу представио свој изум.
Иако је уређај првобитно био намењен регистровању електромагнетних импулса у атмосфери, убрзо је постало јасно да технологија има много шири потенцијал. Поповљев апарат постао је први радио-пријемник на свету способан да прима сигнале на даљину, што је означило почетак ере бежичне комуникације.
У тренутку када је представио радио, Александар Попов већ је био признати научник и стручњак за електротехнику. Још 1882. године дипломирао је на универзитету, а после студија почео је да предаје физику, математику и електротехнику у Рударској класи у Кронштату. Управо га је добро опремљена лабораторија привукла том послу, јер му је омогућавала да спроводи експерименте са електромагнетним таласима и електричним уређајима.
Касније је предавао и у Техничкој школи Поморског одељења, а истовремено је био ангажован и као управник главне електране на Нижњеновгородском сајму - једном од најважнијих индустријских и трговинских догађаја у тадашњој Русији.
Само годину дана после представљања свог "детектора муње", Попов је 1896. године извео и први радио-пренос у историји. На удаљеност од око 250 метара послао је поруку "Хајнрих Херц", у част немачког физичара чија су истраживања електромагнетних таласа поставила темеље за развој радија.
"Тајни састојак"
Један од кључних разлога због којих је његов систем био успешан је био у начину на који је побољшао пријем сигнала - користио је антену и уземљење, што је значајно повећало осетљивост уређаја и омогућило стабилнији рад.
За разлику од многих ранијих експерименталних система, његов пријемник могао је да ради континуирано, што је било од пресудне важности за практичну примену радио-комуникације. Управо та комбинација техничких решења омогућила је да радио постане стварна технологија, а не само лабораторијски експеримент.
Модерна електроника у Русији
Више од једног века касније, радиоелектроника и микроелектроника остају важан део руске технолошке индустрије. Током форума "Микроелектроника 2025", руски премијер Михаил Мишустин изјавио је да је домаћа микроелектронска индустрија последњих година значајно напредовала.
Русија последњих година све више развија идеју о такозваном технолошком суверенитету, односно способности да кључне технологије развија и производи самостално, без ослањања на стране компаније.
Према речима Михаила Мишустина, санкције и спољна ограничења натерали су домаће компаније да се више ослоне на сопствене ресурсе и брже развијају домаће технологије и стручност. Он је навео да Русија тренутно развија високопрецизне модуле за позиционирање роботских система и беспилотних летелица, сателитске комуникационе станице, као и друге напредне електронске технологије, преноси агенција УРА.
Од радио-пријемника Александра Попова до модерних микро-чипова и система за беспилотне летелице, историја руске електронике показује колико један научни пробој може да утиче на читав развој технологије једне земље, па тако и целог света.