Либидо и стрес - како поново успоставити контакт са сопственим телом
Стрес је реакција организма која настаје као одговор на дејство неког јаког фактора, негативног или позитивног. Када се суочи са стресом, тело пролази кроз низ промена како би се припремило за бекство или борбу. Као део одговора на борбу или бекство, могу се јавити убрзани откуцаји срца, повећање крвног притиска и брзине дисања, док су функције које нису најважније за опстанак, као што је сексуални нагон - смањене. Током прве две реакције, тело експлодира од енергије и позива на акцију. Најчешће се јавља као одговор на нешто што нам се чини опасним, од чега треба да бежимо или да се бранимо. Таква реакција може изазвати агресију, сузе и друге емоције.
Поред ове две реакције, постоји и трећа реакција тела када се особа под стресом паралише. Током реакције "паралисања", мозак одлучује да сада не може сам да се носи са опасношћу, па би било паметније да се "искључи" на неко време. У овом стању, особа се удаљава од стреса у емоционално склониште, као да се искључује од окружења, и повлачи се у себе. У овом стању, особа је рањива, жели да се изолује од света, па и од вољених особа. Интимни односу су на последњем месту особи која се повукла у себи и треба пуно рада како би се поново успоставио добар контакт са својим телом.
Сви одговори тела и психе на опасност су сасвим нормални. По правилу, на њихов избор утичу догађаји из детињства, научене реакције на стрес, па чак и стање хормонске реакције тела у тренутку стреса.
Управо хормони руководе сексуалним животом у нормалним условима. Естроген, прогестерон и тестостерон природно подижу или смањују либидо и сексуално задовољство. Али под утицајем сталног стреса, надбубрежни хормон кортизол потискује полне хормоне, што убија либидо.
⦁ Превише кортизола такође смањује тестостерон, главни хормон који изазива жељу за сексом и доводи до појачаног сексуалног задовољства
⦁ Висок кортизол такође доводи до других симптома који ометају сексуални нагон, као што су повећање телесне тежине, интензивна жудња за храном, екстремни умор и несаница
Међутим, код неких људи се може десити и супротна реакција на повећани стрес. Њима сексуална жеља може драматично порасти под стресом, јер је са физиолошке тачке гледишта секс одлично средство за ублажавање стреса. Стимулише производњу окситоцина, чиме се смањује страх и анксиозност и снижава ниво кортизола.
Обе реакције либида на стрес су потпуно природне. Жеља ће се вратити у личну норму чим се стресна ситуација нормализује и тело заврши своју реакцију на њу. Требало би пронаћи начин како је најбоље изаћи из стања стреса, јер уколико тело није пронашло начин да се ослободи напетости, онда ће бити потешкоћа и са сексом и са другим областима живота. Али прво што треба да уради је да мозак и тело обезбеде оно што сматрају својим основним потребама: сигурност, храна, сан, а затим све остало.
Шта урадити како би се у фазама стреса побољшао сексуални живот? У току реакције "бори се или бежи", може бити олакшана активностима као што су умерена физичка активност, плес, бокс или чак викање. Ако постоји повећана агресија, онда је важно научити да се она изрази на прихватљив и асертиван начин, без ремећења други људи у окружењу.
У реакцији "паралисања", помоћи ће загрљаји и подршка вољених, корисно је и плакати и добро се наспавати. Контакт са телом је важан: масажа, медитација, јога, фокусирање на телесне сензације, спорије спортове (истезање, пилатес), концентрисати се на додир. Ово су само од неких идеја како окончати стрес, а они се могу комбиновати међусобно.
Ако се либидо смањио због стреса, онда ће планирање романтичног пута за двоје бити једно од решења. Одабрати мирно место или хотел, ван града, јер ће промена пејзажа уопште помоћи да се врати жеља, сматра Таисија Решетњикова, сексуални едукатор, а преноси "Буро".
Партнери треба да схвате да сви различито реагују на стрес. А ако је ипак дошло до промена у интимном животу, у таквој ситуацији важно је разговарати о свему и изабрати поруке које ће на прави начин успети да пренесу осећања и потребе.
Решетњикова каже да постоје погрешне поруке, које се морају заменити прилагођенијим и бољим порукама.
- Некада си желео више интиме, ако се овако настави, растаћемо се. Уместо тога рећи - Приметио/ла сам да смо почели ређе да имамо секс. Бринем се и због тога се осећам одбачено и незадовољно. Могу ли некако помоћи или учинити нешто да вратим жељу у наш интимни живот?
Уколико људи сами или уз помоћ вољених не могу да врате жељу за интимношћу, онда би права одлука била да се потражи помоћ од специјалисте - психотерапеута или сексолога, сматра Решетњикова. У 90 посто случајева, либидо ће се вратити у нормалу чим се особа осети безбедном, има правилан одмор, сан и друге елементе који чине здрав живот, па може правилно да оконча своје реакције на стрес.
