Неке професије у Русији неће нестати тек за десет година, када се АИ још више унапреди, него се већ сада смањује потреба за њима. За сада су најугроженији послови које технологија може да обавља брже, јефтиније и без паузе.
Један пример су банкарски службеници и шалтерски радници. Руске банке су последњих година изградиле снажну дигиталну инфраструктуру, па је велики део процеса аутоматизован. Отварање рачуна, плаћања и трансфери новца данас се углавном обављају преко апликација, због чега класични банкарски шалтер губи значај који је некада имао.
Сличан процес дешава се и са касама у продавницама. Како самосталне касе и аутоматизовани системи постају јефтинији и распрострањенији, управо су ови послови међу првима на удару. Међу занимањима која се најбрже аутоматизују помињу се и продавци карата, административни и канцеларијски радници, поштари, кондуктери и оператери за унос података.
Које професије су прве на листи
Према проценама стручњака за информациону безбедност и дигиталну трансформацију, развој вештачке интелигенције најпре ће погодити занимања у којима постоји велики број понављајућих задатака. На листи се налазе благајници, оператери кол центара, возачи, радници на производним линијама, фармацеути, преводиоци, рачуновође, банкарски службеници и менаџери нижег и средњег нивоа. У многим секторима технологија је технички спремна да замени део људског рада, а питање је само колико брзо ће компаније прећи на нове системе.
Рачуновође: Професија која се мења
Рачуноводство се годинама помиње као једна од професија које ће нестати, али до потпуне трансформације није долазило због сложеног и често променљивог пореског система. Управо је та нестабилност дуго захтевала људе који умеју да се снађу у бројним изменама закона и процедура.
Сада се ситуација мења. У Русији се све више користе аутоматизовани порески системи у којима се порези обрачунавају без класичних декларација и ручног уноса података. Федерална пореска служба добија информације директно од банака и електронских платформи, што значајно смањује потребу за масовним административним рачуноводством.
Према појединим прогнозама, велики број рачуновођа могао би да остане без посла већ у наредних неколико година, посебно они који се баве искључиво уносом документације и рутинским обрадама података.
Ипак, то не значи да ће професија потпуно нестати. Финансијски аналитичари, ревизори и стручњаци за пореско планирање остаће тражени, јер њихов посао подразумева процену, тумачење и доношење одлука - нешто што системи и даље не могу у потпуности да замене.
Оператери кол центара већ губе битку
Међу најугроженијим занимањима налазе се и оператери кол центара. Разлог је једноставан - модерни четботови и гласовни асистенти већ сада могу да реше огроман број захтева корисника.
Провера статуса поруџбине, промена датума испоруке, провера стања рачуна или пријава проблема данас се у многим компанијама обавља без разговора са човеком. Подаци са тржишта рада показују и да је конкуренција за ова радна места све већа, што је чест рани знак смањења потребе за новим запосленима.
Возачи: Огромно тржиште које се споро мења
Аутоматизација транспорта једна је од највећих тема, јер у Русији ради око 17 милиона возача. Због тога ово није само технолошко, већ и велико друштвено питање. Стручњаци сматрају да ће први бити погођени возачи камиона на дугим рутама, где су услови вожње предвидљивији и једноставнији за аутономне системе. Компаније попут "Јандекса" већ тестирају возила без возача, али масовна примена и даље зависи од закона, осигурања и инфраструктуре.
Истовремено, очекује се да ће курирске службе и даље тражити велики број радника барем до 2030. године, јер недостатак људи на тржишту још није решен. Због тога стручњаци процењују да возачи неће нестати преко ноћи, али да је правац промена већ јасан.
Преводиоци су већ ушли у нову еру
Професија преводиоца већ данас изгледа другачије него пре десет година, јер су АИ алати потпуно променили тржиште масовног превођења. Технички и једноставни текстови све чешће се прво преводе машински, а затим их човек само коригује и прилагођава. То значи да се број класичних преводилачких послова смањује, посебно када је реч о широко распрострањеним језицима.
С друге стране, симултано, правно и књижевно превођење и даље захтевају људско искуство, контекст и осећај за језик који машине још увек не могу у потпуности да реплицирају.
Шта ипак неће нестати
Стручњаци наглашавају да није реално очекивати потпуно нестајање свих ових професија. Много је вероватније да ће се њихов број смањити и да ће се сам посао драстично променити.
Процене говоре да би вештачка интелигенција већ током 2026. године могла да преузме око 1 до 2 одсто радних задатака у Русији, углавном у администрацији, обради података, маркетингу и корисничкој подршци.
Истовремено, Светски економски форум предвиђа да би до 2030. године могло да нестане око 78 милиона радних места заснованих на рутини, али и да ће се појавити око 170 милиона нових послова повезаних са технологијом, анализом података и зеленом економијом.
Техничка занимања ће такође остати веома тражена. Према прогнозама руског Министарства рада, недостатак квалификованих радника у индустрији могао би да траје најмање до 2032. године. Заваривачи, електричари, инжењери и монтажери опреме и даље ће бити неопходни, јер су то послови који захтевају физички рад, прилагођавање реалним условима и практичне вештине које технологија још не може лако да замени.
Анализе су радили Институт за светску економију и међународне односе Руске академије наука, Виша школа економије, Сбербанка и Министарство рада, а закључци бројних институција се већински поклапају.