Устав, војна обука и породични живот: Предмети совјетских школа који су данас потпуно нестали

Образовни систем у СССР-у био је повезан са потребама државе и духом времена. Због тога су у школама постојали предмети који данас можда делују необично - или чак незамисливо. 

О појединим старим предметима се и данас расправља - док једни сматрају да би њихов повратак помогао деци да се боље припреме за живот, други верују да су такве лекције остале у прошлости заједно са епохом у којој су настале, а међу назанимљивијим примерима су:

Цртање

Цртање је некада било један од најважнијих предмета, посебно за ученике који су желели да се баве техничким занимањима. Будући инжењери, архитекте и конструктори учили су како да праве техничке цртеже, раде са размерама, разумеју пројекције и читају техничку документацију.

Без доброг знања цртања било је тешко уписати техничке факултете, а сам предмет се сматрао основом инжењерског размишљања. Чак и пре десетак или петнаест година, поједине техничке школе и факултети имали су посебне пријемне испите управо из цртања.

Међутим, развој рачунарских програма за дизајн и моделирање готово је потпуно променио потребе за овом вештином. Данас се већина техничких цртежа прави дигитално, па је класично ручно цртање постепено нестало из школских учионица.

Војна обука

После Великог отаџбинског рата, у СССР-у је велики значај придаван војно-патриотском васпитању младих. Због тога је војна обука постала део школског програма и сматрала се важним елементом образовања. Током ових часова ученици су учили како се раставља и склапа аутоматска пушка, упознавали су се са оружјем, правилима руковања гранатама, основама цивилне одбране и војним командама. Посебан нагласак стављан је на дисциплину, одговорност и спремност за одбрану земље.

Често су наставу држали ратни ветерани, који су поред теорије делили и лично искуство из рата. Управо због тих прича многим ученицима су ови часови остали у посебном сећању.

Већина Руса жели да школе осим предмета, уче децу и о новцу, одлукама и свакодневним вештинама

Етика и правила свакодневног живота

Овај предмет појавио се у совјетским школама релативно касно - 1985. године - и није се дуго задржао у настави. Ипак, сама идеја предмета била је прилично необична за школски систем тог времена.

Средњошколци су на овим часовима учили о породичном животу, односима међу људима и решавању свакодневних проблема. Говорило се о браку, васпитању деце, компромисима у породици и избегавању озбиљних конфликата. У суштини, предмет је требало да припреми тинејџере за одрасли живот. Данас се овакве теме углавном препуштају породици или остају ван формалног образовања, иако многи сматрају да би слични часови и даље могли бити корисни.

Калиграфија

За многе ученике основне школе калиграфија је била један од најтежих предмета. Лепо писање захтевало је стрпљење, прецизност и велику концентрацију, што деци није увек било лако.

Ученици су у посебним свескама сатима исписивали слова, слогове и реченице, трудећи се да задрже правилан нагиб, величину и облик слова. Циљ је био да рукопис буде уредан, читак и правилан. У то време леп рукопис није се доживљавао само као практична вештина, већ и као знак дисциплине, уредности и опште културе. Данас, у доба тастатура и телефона, калиграфија више нема исти значај као некада.

Устав

Један од важних предмета у совјетским школама било је и проучавање Устава. Ова дисциплина је имала образовну, али и снажну идеолошку улогу. Ученици су учили како је организована држава, која су права и обавезе грађана и како функционише совјетски систем. Циљ је био да се код деце развију патриотизам, осећај припадности држави и разумевање сопствене улоге у друштву. Шездесетих година овај предмет је укинут као посебна дисциплина, а део његовог садржаја касније је прешао у друштвене науке, које су и данас део школског програма.