Цар-звоно - гигант који никада није зазвонио
Цар-звоно, које се налази унутар Московског кремља, највеће је изливено звоно на свету. Наручила га је царица Ана Ивановна, братаница цара Петра Великог. Цар-звоно је тешко 201 тону и 924 килограма, а високо чак 6 метара и 14 центиметара.
Русија је позната по црквеним звонима. Испрва, звона су била осмишљена ради бржег и лакшег преношења вести и порука на растојању, а током ратова приближавање непријатеља оглашавало се управо звонима. И још од тада, изливање звона постала је нека врста уметности. Касније, звона су се користила и да вернике позову на молитву и богослужење, а за време црквених празника оглашавала се посебна мелодија. Будући да се у православном богослужењу музички инструменти никада нису користили, звона су имала посебну улогу. Тако су у 18. веку руски мајстори заната решили да излију највеће на свету звоно - цара свих звона.
Када би Цар-звоно зазвонило, без претеривања, чуло би се сигурно по читавој Москви. Ипак, његов "глас" нико никада није чуо. Због чега? Теорија је више, али најраспрострањенија, и највероватније јесте да је узрок томе оштећење које се догодило током пожара у Кремљу у мају 1737. године. Тада је основни облик већ изливен, а само звоно украшавали су и резбарили уметници, у јами дубокој десет метара и обложеној дрвеним грађевинским скелама. Када је пожар кренуо да се разбуктава, уплашени радници желећи да потпомогну гашење пожара и спрече да се звоно отопи, почели су га поливати водом, али је оно, због разлика у температури, напукло. Према другој верзији, звоно је пукло још током израде, а пожар је служио да се случај заташка. Било како било, Цар-звоно је чамило у својој јами до средине 19. века, када је из ње извучен и постављен на постамент који је испројектовао архитекта Огист Монферан.
Цар-топ - напуњен прахом покојног цара и испаљен само једном
Топ је оружје које се сматра симболом моћи, а онај који стоји у московском Кремљу у свету је познат као топ са највећим калибром у историји - 890 милиметара. Изливен у бронзи још за време владавине руског цара Фјодора Ивановича (сина Ивана Грозног), 1586. године, са циљем заштите Кремља, ова громада тешка је 40 тона и дуга преко пет метара. Оно због чега је Цар-топ још посебан јесте и гравура: на њему је приказан и сам цар Фјодор Иванович који јаше коња и у руци држао жезло.
Сматра се да се из Цар-топа пуцало само једном - прахом свргнутог цара Лжедмитрија, који је себе представљао као сина Ивана Четвртог: 1606. године он је убијен и сахрањен недалеко од Серпуховских капија, након чега су у мају, Русију оковали неочекивани мразеви који су уништили све усеве. Непогоду су Руси повезали са његовим "злим духом", па је одлучено да се његови остаци откопају и спале, а прах помешан са барутом испали из Цар-топа. Постоји и друго веровање: да је овај топ изливен само како би служио за декорацију и застрашивање страних изасланика, а да је пуцање из њега било категорички забрањено.
Ипак, лафет и једра топа нису оригинални, већ су настали у 19. веку. Једра је забрањено испаљивати, док се за лафет не може са сигурношћу рећи ни да ли је потребан, будући да се оружје таквог типа (бомбард) најчешће само монтира на земљи.