Древни кутњак пронађен у Сибиру, анализирао је тим научника из Русије и Сједињених Држава и закључио да су неандерталци поседовали когнитивне способности за обављање стоматолошких операција, пише Сајанс Њуз.
"Откриће древног људског кутњака сугерише да су неандерталци понекад бушили болесне зубе одређеним алатима, што указује да су можда знали за могућност ублажавања јаке зубобоље таквим третманом", наводи се у извештају.
Према истраживачима, зуб стар 59.000 година откривен у пећини Чагирскаја у сибирским планинама Алтај је најстарији налаз који показује примитивне стоматолошке вештине међу неандерталцима. Ово је први пут да су пронађени докази о стоматолошкој хирургији код хоминида, осим модерног Хомо сапиенса.
Наводи се да је кутњак откривен још 2016. године, али је његов значај тек недавно препознат, преносе РИА Новости.
Неандерталци су бушили зубе још пре 60.000 година
"Када смо први пут видели зуб, помислили смо да је у питању само корен зуба коме се круна природно одломила", рекла је археолог из Руске академије наука за ScienceAlert.
Међутим, неки антрополози, специјалисти за зубе, нису били задовољна тим објашњењем. Када су под микроскопом детаљније испитали површину зуба, научници су открили "јасне линеарне трагове типичне за ротирајуће бушење". Такође су видели да се шупљина заправо састоји од три преклапајућа удубљења. То више није могло да се објасни болешћу или случајношћу. Био је то намерни, практични захват", истиче се.
Највероватније су користили оно што су имали при руци и у овом случају, научници сматрају да је употребљен веома танак и шиљат комад јаспероида - врсте камена која је била лако доступна у том подручју.
"Правили су сложене, асиметричне ножеве са две оштрице, стругаче и мале дорађене шиљке. Фина моторика и техничко знање већ су постојали. Да ли су, гледајући болан зуб захваћен каријесом, одједном измислили нови алат? Не, сумњам у то. Вероватније је да су већ постојећи алат прилагодили једном новом, веома специфичном задатку", кажу стручњаци.
Ово откриће додатно поткрепљује све бројније доказе да су неандерталци имали далеко развијенију културу него што су их раније приказивали као грубе пећинске људе: сахрањивали су мртве, украшавали пећине, бринули о заједници и, могуће, бавили се неком врстом медицине.
И изгледа да су, када би их мучила зубобоља, били спремни да претрпе краткотрајан али снажан бол ако је то значило да ће им касније бити боље.
"Успели су да постојећу технологију концептуално примене у потпуно новој области. То показује изузетан степен когнитивне флексибилности", наглашавају научници.
Истраживање је објављено у часопису PLOS One.