Када се говори о животу руских сељака у прошлости, најчешће се помињу кметство, тежак рад и сурови услови живота. Међутим, бројни страни путописци, дипломате и научници који су током векова посећивали Русију оставили су описе који се не поклапају са том сликом. Њихова сведочанства говоре о изобиљу хране, великом броју природних ресурса, релативној самосталности сељака и условима који су, у поређењу са многим деловима Европе, деловали изненађујуће повољно, а неки од најистакнутији путописа су:
Јуриј Крижанич и слобода руских сељака
Хрватски научник и теолог Јуриј Крижанич живео је у Русији око шеснаест година, почев од 1659. године. Део живота провео је у егзилу у Тобољску, што му је омогућило да види свакодневни живот далеко од царског двора и великих градова. У свом делу "Политика" оставио је запажање које се често наводи као један од најнеобичнијих описа Русије тог доба:
"Ни у једном краљевству обични људи не живе тако слободно, и нигде немају таква права као овде."
Крижанич је био и у Шпанији, Италији, Пољској и Аустрији, па је Русију могао директно поредити са Европом. Посебно је истицао да су руски сељаци имали приступ земљи, шумама, риби, крзну и житу у размерама које су западним сељацима биле незамисливе. Странце је изненађивало и то што су чак и обични људи носили одећу украшену везом, бисерима и златним концем. Иако то данас звучи претерано, сличне описе остављали су различити путници у различитим епохама.
Персијски дипломата који је био шокиран количином хране
Крајем 16. века кроз Русију је путовао персијски дипломата Оруџ-бек Бајат, на путу ка Шпанији. Његово посланство провело је осам дана у Казању, а оставио је детаљан опис гозби којима је присуствовао:
"Провели смо пуних осам дана у овом граду - и увек нас је дочекала тако раскошна гозба да смо остатке једноставно морали да бацимо кроз прозор. У овим крајевима нећете наћи ниједног сиромашног човека, јер је храна овде толико јефтина да су људи спремни да је дају пролазницима директно на улицама."
Његово сведочанство показује колико је обиље хране деловало необично људима који су долазили из других делова света.
Пијаце које су изненађивале Европљане
Млетачки дипломата Јосафат Барбаро у 15. веку описивао је московске пијаце са великим чуђењем. Посебно га је изненадило што се месо није продавало на тежину, већ "на око", јер га је било у огромним количинама. Према његовим белешкама, било је могуће купити и по двеста замрзнутих трупова одједном.
Сличне утиске имао је и аустријски дипломата Јохан Корб, који је боравио у Русији крајем 17. века. Он је писао да су се јаребице и патке, које су у Бечу важиле за скупоцену храну резервисану за богате, у Русији продавале веома јефтино.
Русија после Петра Великог
Почетком 18. века реформе Петра Великог значајно су промениле друштво. Повећани су порези, разлике између друштвених слојева постале су веће, а живот многих људи тежи. Ипак, чак и после тих промена, страни путници су наставили да описују руско село као место са релативно великим природним богатством.
Тако је француски научник Жилбер Ром, који је око 1780. године путовао кроз Сибир, оставио је веома позитивне утиске о животу локалних људи:
"Никада се нисам боље осећао... Реке и језера богата рибом, тако изврсног укуса и разноликости као нигде другде. Руси, без грожђа, научили су да праве велики избор пића - од меда, од брезовог сока, од разних плодова земље."
Поређења са Ирском и Енглеском
Британски капетан Џон Дандас Кокрејн, који је пешке прошао огроман део Русије, писао је 1824. године да је положај руских сељака био бољи од положаја ирских сељака. То је било време када је Ирска живела у екстремном сиромаштву, непосредно пре Велике глади која ће однети више од милион живота.
Још један британски путник, који је посетио Русију 1839. године, забележио је да руски сељаци живе лакше него сиромашни слојеви у Ирској, Енглеској и Шкотској.
Сложенија слика прошлости
Ова сведочанства не значе да је живот у руском селу био идеалан или без тешкоћа. Кметство, сиромаштво и друштвене неједнакости постојали су и оставили траг у историји Русије. Ипак, белешке страних путника показују да је стварност била сложенија - и лепша - него што се често представља.
Многи од тих странаца нису имали разлог да улепшавају Русију, али су ипак описивали земљу у којој је обичан човек, бар у неким периодима и регионима, имао више хране, земље и природних ресурса него велики део европског сељаштва тог доба.