Психологија комуникације у КГБ-у имала је огромну улогу током испитивања осумњичених за шпијунажу. Истражитељи су пажљиво анализирали говор, избор речи, интонацију и реакције саговорника.
Многе технике биле су засноване на лингвистици и посматрању понашања, а циљ је био да се испитаник наведе да се опусти, направи грешку или несвесно открије информације које покушава да сакрије, а најуспешније методе су биле:
Техника "огледала"
Једна од најпознатијих метода била је такозвана техника "огледала". Истражитељ би постепено почињао да опонаша држање тела, ритам говора, интонацију, па чак и дисање испитаника. Намера није била карикирање, већ стварање подсвесног осећаја блискости и поверења.
Оперативци су пажљиво прилагођавали темпо разговора и користили сличне говорне обрасце како би саговорник стекао утисак да разговара са неким ко га разуме. Према проценама које су кружиле унутар службе, ова техника је могла значајно да повећа отвореност испитаника током разговора.
"Лингвистичка замка"
КГБ је често користио двосмислене речи и фразе како би испитаника навео да сам себе исправи или открије контрадикторности у причи. Истражитељи су убацивали изразе који могу имати више значења, користили жаргон или професионалне термине и намерно остављали простор за различита тумачења.
Када би испитаник реаговао превише брзо, почео да објашњава нешто што није директно питање или мењао ранију верзију приче, оперативци су то тумачили као знак несигурности или прикривања информација.
Праћење промена у тону и избору речи
Ова метода заснивала се на анализи емоција у говору. Истражитељи нису слушали само шта неко говори, већ и како говори о одређеним темама. Пажња се обраћала на избор речи, промене у речнику и тон гласа када разговор пређе на осетљиве теме.
КГБ је правио такозване "семантичке мапе" - системе за праћење емоционалних нијанси у говору. Ако би неко нагло променио начин изражавања када се помене одређена особа, место или догађај, то је могло да привуче пажњу истражитеља.
"Лингвистичко сидро"
Оперативци су покушавали да пронађу речи или изразе који код испитаника изазивају снажну емоционалну реакцију. Те "окидаче" би затим користили у кључним тренуцима испитивања како би изазвали нервозу, нелагоду или импулсивну реакцију.
Посматрали су промене у држању, говору и понашању након изговарања одређених речи. Током једног испитивања могли су да створе читав низ таквих "сидра" како би лакше контролисали ток разговора.
Техника "семантичких поља"
Ова метода бавила се односима између речи и појмова које испитаник користи. Истражитељи су покушавали да открију "празнине" у причи, то јест теме које особа избегава.
На основу сведочења прављене су сложене мапе повезаних појмова, а затим су се тражиле недоследности. Ако би неко детаљно говорио о споредним стварима, али избегавао конкретне делове приче, то је сматрано важним сигналом.
"Унакрсни спектар"
КГБ-ови истражитељи често су нагло мењали стил комуникације током испитивања. Разговор би у једном тренутку био формалан и хладан, а већ у следећем опуштен и колоквијалан. Понекад су користили жаргон, мењали тему без упозорења или глумили различите друштвене улоге.
Циљ је био да се испитаник избаци из рутине и да се уочи како реагује под притиском изненадних промена. Такве ситуације су, према проценама службе, често откривале недоследности које класично испитивање није могло да уочи.
Језичко моделирање
Ова техника служила је за процену да ли се неко заиста представља као особа за коју тврди да јесте. КГБ је анализирао говорне обрасце различитих професија, друштвених група и региона, а затим их упоређивао са говором осумњиченог.
На пример, ако би неко тврдио да је инжењер или војно лице, а није користио карактеристичан речник те професије, то је могло да пробуди сумњу.
Семантичка инверзија - намерно извртање значења током испитивања
Једна од агресивнијих техника подразумевала је намерно извртање значења онога што је испитаник рекао. Истражитељ би парафразирао изјаву тако да мало промени смисао, а затим пажљиво пратио реакцију.
Ако би особа бурно реаговала на одређену измену, оперативци су то тумачили као знак да су погодили осетљиву тачку. Што је реакција била снажнија, то је сумња постајала већа.