Постоји неколико начина да се уоче планете код других звезда, а помоћу најуспешније од њих, транзитне методе, откривен је велики број небеских тела. Комбинација различитих метода омогућава научницима да сазнају више података о планетама, изјавила је за РИА Новости научна сарадница Одељења за физику планета Института за космичка истраживања Руске академије наука, Владислава Анањева.
"Већина, односно 95 одсто свих егзопланета, откривена је помоћу две методе - методом радијалних брзина и транзитном методом. Најуспешнија је транзитна метода, којом је откривено вероватно око 74 одсто планета", рекла је Анањева.
Треба напоменути да су прве егзопланете откривене су методом радијалних брзина.
Такође, научница је објаснила да, ако се светлост далеке звезде разложи у спектар од љубичасте до црвене боје, на позадини те шарене траке могу да се виде тамне линије које одговарају различитим хемијским елементима у њеном саставу. Када се звезда креће ка Земљи, те линије се померају ка плавом делу спектра, а када се удаљава од Земље, ка црвеном.
На тај начин научници могу да примете да се брзина звезде у односу на Земљу мења по одређеном периодичном закону, па на основу тога закључују да се звезда окреће око заједничког центра масе са неким невидљивим масивним објектом, егзопланетом.
Током првих неколико година то био једини начин откривања егзопланета, све док код већ познате планете HD 209458 b није забележен транзит преко звезде. Тако је настала још једна метода - транзитна. Саму планету овом методом није могуће директно видети, али телескоп може да забележи да сјај звезде преко које планета пролази у том тренутку благо ослаби.
Међутим, ова метода има једно ограничење: неопходно је да се инструмент за посматрање налази у равни орбите планете, јер само тако планета може да "помрачи" звезду испред које пролази. На основу тога колико се сјај звезде промени током проласка планете, могуће је одредити величину планете, период њеног окретања око звезде, као и растојање између њих.
Ако се планета посматра и методом радијалних брзина и транзитном методом, могуће је одредити њену масу и полупречник, односно средњу густину. Према њеним речима, то омогућава научницима да донесу закључке о саставу саме планете.