Научници открили зашто је неким људима тешко да се одрекну слатког

Укус чоколаде, торте или сочног колача за неке представља прави рај за непце и искушење коме је тешко одолети, док другима такви слатки залогаји не причињавају посебно задовољство и лако их могу прескочити. Научници сада тврде да разлог за то можда лежи у генима.

Неким људима је заиста теже да се одрекну слаткиша - не могу да замисле дан без "нечег слатког" после ручка или чоколанице којој ће да засладе дан. Шећер, посебно онај који долази из прерађене хране може се одразити негативно на здравље, али и са том чињеницом, многи од нас једноставно не могу да му одоле. Шта може да утиче на овај јак порив за слатким?

Гени могу утицати на жељу за шећером и осећај глади, објашњава докторка генетике Екатерина Суркова, а преноси Газета.

"Жеља за слатким делимично зависи од начина на који мозак реагује на награду. У том процесу учествује допамински систем, који ствара осећај задовољства. Код неких људи генетске особине чине овај систем мање осетљивим", појашњава Суркова.

Према речима стручњака, на љубав према слаткишима утиче и начин на који доживљавамо укус. Код различитих људи рецептори различито реагују на шећер, па иста храна некоме може деловати веома слатко, док другима делује готово неутрално. Због тога је код појединих људи жеља за десертима израженија.

Ипак, генетска предиспозиција не значи да ће човек обавезно претерано конзумирати слаткише. Експерткиња је истакла да велики значај имају квалитет сна, ниво стреса и редовна исхрана. Другим речима, ако човек довољно спава, не прескаче оброке и води рачуна о исхрани, жеља за шећером може се значајно смањити.

Слатка опасност шећера

Шећер има двоструку репутацију када је реч о здрављу - истовремено је и пожељан и штетан. Он се природно налази у свим намирницама које садрже угљене хидрате, као што су воће, поврће, житарице и млечни производи. Конзумирање целовитих намирница које садрже природне шећере није проблем; на пример, биљне намирнице богате су влакнима, важним минералима и антиоксидансима, док млечни производи садрже протеине и калцијум.

Пошто организам споро вари целовите намирнице, шећер који се у њима налази обезбеђује стабилан извор енергије за ћелије. Такође је доказано да унос воћа, поврћа и интегралних житарица смањује ризик од хроничних болести, попут дијабетеса, срчаних обољења и неких врста карцинома.

Међутим, проблем настаје када уносимо превише додатог шећера - односно шећера који се додаје намирницама како би биле слађе или како би им се продужио рок трајања, пише Хелт Харвард.