Деца могу позитивније реаговати на укусе којима су била изложена још током трудноће, што би могло помоћи родитељима да код деце подстакну здравије навике у исхрани, сугерише ново међународно истраживање.
Како је текло истраживање
Истраживачи су дали сједној групи трудница капсуле са прахом кеља, а другој капсуле са прахом шаргарепе. Затим су, помоћу ултразвучних снимака, посматрали и анализирали реакције лица фетуса након излагања тим укусима у 32. и 36. недељи трудноће, пише Јуроњуз.
Деца су поново посматрана када су имала око три недеље, а у најновијој фази истраживања праћено је 12 деце у узрасту од три године. У последњој фази, влажни памучни штапићи умочени у прах шаргарепе или кеља држани су испод носа сваког детета. Њихове реакције су снимане и анализиране, а истраживачи су посматрали изразе лица који су описани као "насмејано лице" или "плачљиво лице".
Тим је потом упоредио те реакције са онима забележеним пре рођења и непосредно након рођења. Резултати су показали да су деца која су пре рођења била изложена укусу шаргарепе са три године позитивније реаговала на мирис шаргарепе, док су негативније реаговала на кељ. Деца која су била изложена кељу показала су сличан образац - позитивније су реаговала на кељ него на шаргарепу.
Научници наводе да ови резултати надовезују на ранија истраживања која сугеришу да бебе могу осетити укусе из исхране мајке још пре рођења. То би могло бити корисно родитељима који покушавају да подстакну децу да прихвате поврће.
"На основу овога можемо претпоставити да излагање одређеном укусу у касној трудноћи може довести до дуготрајног памћења укуса или мириса код деце, што потенцијално обликује њихове прехрамбене навике годинама након рођења", изјавила је главна ауторка студије.
Ипак, тим је нагласио да је студија обухватила мали број мајки и деце. Истакнуто је да су потребна додатна истраживања како би се утврдило да ли поновљено излагање одређеним укусима током трудноће утиче на то колико ће деца касније јести то поврће, као и да ли улогу у томе имају и други фактори, попут генетике.
Студија под називом објављена је у научном часопису Developmental Psychobiology.