Данас се обележава 135 година од рођења Михаила Булгакова, једног од најзначајнијих писаца руске и светске књижевности. Према реномираним књижевним платформама, његова дела су ове године постала најпопуларнији класици и најпродаванији наслови руске књижевности 20. века.
Од лекара до великог писца
Михаил Булгаков рођен је 15. маја 1891. године у Кијеву, у породици професора Кијевске духовне академије. Мали Михаил је са браћом и сестрама (у породици их је било седморо деце) одрастао у интелектуалној и стваралачкој атмосфери: у кући се много читало, слушала се музика и неговало позориште. После завршене Прве кијевске гимназије, Булгаков је уписао Медицински факултет Кијевског универзитета.
Током Првог светског рата радио је као лекар у пољским болницама на фронту. Затим је годину дана служио у Смоленској губернији, где се свакодневно суочавао са тешким случајевима. Познато је да је у том периоду прегледао више од 15.000 пацијената. Утисци из тог времена касније су постали основа циклуса "Записи младог лекара".
Током Грађанског рата, у фебруару 1919. године, мобилисан је као војни лекар у војску Украјинске Народне Републике, али је убрзо напустио њене редове. У јесен исте године постао је војни лекар 3. терског козачког пука.
Почетком двадесетих година Булгаков напушта медицину и сели се у Москву, одлучујући да се у потпуности посвети књижевности. У почетку ради као новинар и објављује текстове у новинама и часописима.
Први велики успех доноси му роман "Бела гарда", посвећен догађајима Грађанског рата. На основу њега касније пише драму "Дани Турбиних". За живота у Совјетском Савезу дело није штампано, али је са великим успехом извођено у Московском уметничком театру.
"Дани Турбиних" су уклоњени са репертоара због оптужби за буржоаску идеологију. Међутим, по налогу Јосифа Стаљина, представа је враћена на сцену и остала је део класичног репертоара све до 1941. године.
Булгаков се често суочавао са критиком и цензуром. Многа његова дела била су забрањена или повлачена из извођења. Ипак, наставио је да пише и почетком 1925. године ствара сатиричну повест "Псеће срце". Дело је прочитао на једном књижевном окупљању, где је добило похвале присутних, али не и тадашњих државних цензора.
Убрзо су у његовој кући извршени претреси, а рукопис "Псећег срца" и копије су одузете. Ипак уз залагање Максима Горког, рукопис му је враћен. Дело је дуго кружило у самиздату, а у Совјетском Савезу је објављено тек током перестројке.
Ипак, његов најзначајнији роман остаје "Мајстор и Маргарита", на којем је радио 12 година. Већ тешко болестан, диктирао је исправке супрузи Јелени Сергејевној. Роман за живота није био завршен нити објављен. Први пут је изашао 1966. године у скраћеној верзији у часопису "Москва". Захваљујући њеној посвећености и очувању рукописа, ово ремек-дело руске књижевности постало је доступно читаоцима.
Лечио га лекар који је био и Стаљинов лични доктор
Преминуо је 10. марта 1940. године у 48. години живота, од тешке и дуготрајне болести бубрега. Као лекар, сам је себи преписивао и давао морфијум. Лечио га је доктор, који је био и лични лекар Стаљина. Савремени лекари сматрају да су медицинске препоруке у то време биле исправне, али да тадашњи ниво медицине није омогућио да се писац излечи.