Алцхајмерова болест и други облици деменције често се замишљају као нагли прелом у когнитивном стању, али научна истраживања показују да је процес много суптилнији и дуготрајнији. Промене у мозгу могу да почну и више од деценије пре првих очигледних проблема са памћењем.
У том периоду нема јасних симптома заборава, али се појављују ситни сигнали у понашању, телу и свакодневном функционисању. Иако ниједан од њих сам по себи не значи да ће се болест сигурно развити, њихова комбинација може бити разлог за додатну лекарску процену.
Стручњаци све више истражују ове ране промене са циљем да се деменција открије што раније, а неки од таквих скривених знакова могу бити:
Лоше управљање финансијама
Један од првих неочекиваних знакова може бити промена у начину руковања новцем.
Истраживања су показала да људи код којих се касније развије деменција могу већ око шест година пре дијагнозе да почињу да касне са плаћањем рачуна, да доносе ризичније финансијске одлуке или да постају подложнији преварама. Често се дешава и да пацијенти мењају дугогодишње навике штедње.
Губитак тежине
Ненамерни и постепени губитак тежине може бити још један рани сигнал. Иако се често повезује са другим болестима, код деменције је важан образац - не толико сама тежина, колико њен континуирани пад. Тај процес може почети и десет година пре дијагнозе, а убрзати се у неколико година које јој претходе.
Могући разлози укључују смањен апетит, мању енергију за припрему хране, али и хормонске промене које утичу и на мозак и на метаболизам.
Суптилне промене у говору
Промене у говору могу бити један од ранијих когнитивних трагова. Истраживања показују да се око седам година пре дијагнозе могу уочити промене у сложености говора. Реченице постају краће, једноставније и "телеграфске", а често се изостављају речи попут везника.
Такође, описивање ситуација постаје мање прецизно - уместо конкретних појмова, све чешће се користе опште речи, што указује на суптилно слабљење језичке способности.
Смањење чула мириса
Постепено слабљење мириса може бити још један од индиректних знакова ризика. Иако на њега могу утицати старење, вируси или лекови, студије показују да се код неких људи са каснијом дијагнозом Алцхајмерове болести овај пад јавља раније.
Истраживања су чак показала да сваки пад резултата на тестовима мириса може бити повезан са већим ризиком од развоја болести у будућности. Могући механизам укључује промене у имунолошком систему мозга који почиње да нарушава неуронске везе важне за обраду мириса.
Значајне промене расположења
Промене у емоционалном стању могу претходити когнитивним симптомима. Апатија, раздражљивост, анксиозност, импулсивност или депресивно расположење могу се јавити годинама пре дијагнозе. Често се у том периоду ови симптоми погрешно тумаче као самостални психолошки проблеми.
Истраживања показују да више од половине људи у раној фази развоја деменције развије бар један симптом из ове групе, што указује на везу између емоционалних промена и раног когнитивног пада.
Шта пацијенти и породице могу да ураде
Иако ниједан од ових знакова сам по себи не значи да ће се деменција сигурно развити, њихово праћење може помоћи у ранијем откривању проблема.
Одржавање здравих навика - уравнотежена исхрана, редовно кретање, квалитетан сан, управљање стресом и социјална активност - може позитивно утицати на здравље мозга. Посебно је важно контролисати факторе ризика као што су висок крвни притисак и болести срца.
Уколико се примете промене у понашању, меморији или свакодневном функционисању, препоручује се разговор са лекаром ради даље процене и евентуалних тестирања. Рано откривање отвара више могућности за праћење и успоравање тока болести, преноси "Нешнал џиографик".