У Русији се 19. маја и даље памти као Дан пионира - празник који је деценијама био један од симбола детињства у Совјетском Савезу. Иако пионирска организација више не постоји у некадашњем облику, у савременој Русији поново јачају идеје колективног духа, патриотског васпитања и организованог рада са младима, због чега многи данашње омладинске покрете виде као наследнике совјетског пионирског покрета. Основан је 19. маја 1922. године одлуком Комсомола, омладинске организације Совјетског Савеза. У наредним деценијама пионирски покрет постао је масовна организација кроз коју су прошле десетине милиона деце узраста од 9 до 15 година.
Црвене мараме, парола "Буди спреман!", логорске ватре, спортске игре, радне акције и колективни дух били су део свакодневице совјетских школараца. Од извиђачког покрета пионири су преузели организацију одреда, излете и дружење у природи, али је читав систем био заснован на комунистичкој идеологији и васпитању "градитеља будућности".
Пионири су током совјетске историје учествовали у бројним друштвеним активностима - од сакупљања секундарних сировина и еколошких акција до помоћи старијима и организовања спортских игара.
Током Другог светског рата хиљаде деце помагале су на фронту, радиле у позадини и учествовале у партизанским одредима. У СССР-у су посебно били познати такозвани "тимуровци", деца која су помагала породицама војника и рањеницима.
До седамдесетих година пионирска организација окупљала је више од 20 милиона деце. Совјетски Савез је имао хиљаде пионирских кампова, а најпознатији међу њима био је "Артек" на Криму, који је постао један од симбола совјетског система образовања и васпитања.
Крајем осамдесетих, током перестројке, почела је криза пионирског покрета. Са слабљењем комунистичке идеологије све више се говорило о потреби реформе организације. После распада СССР-а и гашења Комсомола 1991. године, престала је да постоји и Свесавезна пионирска организација.
Ипак, идеја организованог рада са младима у Русији није нестала.
Последњих година руска држава поново развија велике омладинске организације са наглашеним патриотским и друштвеним садржајем. Председник Русије Владимир Путин је 2015. године подржао оснивање "Руског покрета школараца", а 2022. године створен је свесруски покрет деце и младих "Покрет првих", који је постао главна државна омладинска организација у земљи.
"Покрет првих" окупља децу и младе од 6 до 25 година и бави се волонтерским радом, образовањем, спортом, културом, науком и патриотским активностима. У организацији нема совјетске симболике попут црвених марама нити комунистичке идеологије, али многи у Русији сматрају да она наставља део традиције некадашњег пионирског покрета, пре свега у области колективног духа, друштвене одговорности и рада са младима.
Иако Дан пионира данас није државни празник, он се у Русији и даље обележава кроз различите манифестације, школске програме и активности омладинских организација. За један део руског друштва пионирство остаје симбол времена у којем су другарство, колектив и припадност заједници имали важну улогу у одрастању младих генерација.