Деца која проводе много времена уз телефоне, таблете и рачунаре углавном су у статичном положају и готово уопште не троше енергију, што временом доводи до проблема са вишком килограма, истиче стручњак Наталија Мокришева, а пишу РИА Новости.
Нагласила да су за правилан развој деце веома важни уравнотежена исхрана и редовна физичка активност.
"Дете је у статичном положају и практично не троши енергију коју добија храном. Зато је ова повезаност сасвим очигледна. Што више времена дете проводи пред екраном, то је већи ризик од хиподинамије, односно недостатка кретања, као и проблема са сагоревањем енергије коју уноси исхраном", рекла је.
Додала је да исхрана детета мора бити уравнотежена и да треба да садржи различите компоненте: беланчевине, масти, угљене хидрате, витамине, микроелементе, влакна и друго.
"Да би све то организам могао правилно да искористи, а потом и да потроши, дете мора да се креће. Ако користи електронске уређаје, онда у свом дневном и недељном распореду обавезно мора да има довољно физичке активности и трошења енергије", закључила је.
Прекомерно време уз екране оставља последице на развој и здравље деце
Све је више сазнања о последицама прекомерног времена које мала деца проводе пред екранима. Једно истраживање показало је да су деца која су дневно проводила више од 90 минута пред екранима имала исподпросечне резултате у развоју речника, комуникацијских вештина и математичких способности у узрасту од четири и осам година.
Такође, утврђено је да су последице биле још израженије што је време пред екраном било дуже, наводи Гардијан. Светска здравствена организација препоручује да деца млађа од две године уопште не проводе време пред екранима, док би деца узраста од две до четири године требало да буду ограничена на највише сат времена дневно. Међутим, у данашњем начину живота и родитељства такве препоруке многима делују тешко оствариво.
Двогодишњаци у просеку проводе и до два сата дневно уз екране, због чега се све више истиче потреба да родитељи добију јасне и практичне савете о значају раног развоја мозга и важности првих година живота, говоре студије. Такође, све је присутнији став да препоруке морају бити прилагођене стварним околностима савременог живота и навика породице.