Вазнесење Христово се прославља у знак сећања на дан када се Исус последњи пут јавио ученицима, заповедио им да иду по свету и проповедају јеванђеље. Затим се, на Маслинској гори, наочиглед свих узнео на небо, чиме је завршио своје дело спасења.
Његови ученици потом су преносили Христову веру светом и тиме људе спасавали у вери, одакле и назив празника. Спасовдан је покретни празник и увек се обележава у четвртак, четрдесети дан по Васкрсу, пише РТС.
Такође, Београд слави Спасовдан као своју славу од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године граду дао статус српске престонице, у част обнове и напретка. Овај велики празник симболично указује на стално уздизање, вазнесење града из пепела и јаку веру у будућност.
Данас ће у Вазнесењском храму Свету архијерејску литургију служиће патријарх српски Порфирије са архијерејима, а у 19 часова звона ће са свих београдских цркава огласити спасовданску литију улицама Београда. Тада ће појас, чудотворни појас Пресвете Богородице, једна од највећих реликвија у хришћанству, у пратњи патријарха, архијереја и верника кренути до Храма Светога Саве, где ће бити унесен уз молитвене песме и химне.
Народна веровања и обичаји
Сматрало се да је ово је најсрећнији дан у години за започињање нових послова. Иако je велики празник и чак је обележен црвеним словом, некада се сматрало да би на празник требало започети посао који нам раније није полазио за руком да би се "срећа окренула".
Ипак, веровало се да не треба да се раде тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према народном веровању, може да спасе кућу од невоље, а децу од болести.
Такође, сматрало се да мушкарци не би требало да се брију, а жене и деца да не би требало да се умивају. Баш као и на Ђурђевдан, не сме да се спава преко дана, јер наводно ћемо бити поспани током целе године.
Многи манастири су посвећени Спасовдану, као што су манастири Рукумија, Сестрољин, Доброводица и Раваница, а још неки градови, попут Бањалуке, Источног Новог Сарајева, Невесиња и Чачка славе Спасовдан као своју градску славу. Чувени Душанов законик усвојен је на Спасовдан 1349. године, на исти празник је и допуњен пет година касније.