Данас је велики део онлајн простора испуњен кратким видео-садржајима, алгоритмима који задржавају пажњу и огромном количином (дез)информација.
Стручњаци упозоравају да мозак не пати нужно од саме количине тих информација, већ од непрестаног пребацивања пажње између различитих садржаја - од вести и порука до друштвених мрежа и видео-клипова. Управо такав начин конзумирања информација може да преоптерети нервни систем, смањи концентрацију и повећа осећај анксиозности, а да бисмо то избегли, важно је да знамо да:
Није проблем у телефону, већ у дигиталној "прождрљивости"
Стручњаци објашњавају да сам прелазак са папира на екране није велики шок за ум. Људски мозак је способан да се прилагођава новим условима: Уме да препознаје обрасце, филтрира понављајуће информације и аутоматизује свакодневне радње, према речима Дениса Кузмина, доктора биолошких наука.
Међутим, мозак има своја биолошка ограничења. Када количина информација пређе капацитет који човек може да обради, пажња слаби, радна меморија постаје мање ефикасна, а мозак почиње да "штеди енергију". Тада људи теже памте детаље, чешће греше и лакше падају под утицај садржаја који изазива јаке емоције. Због тога интернет често не подстиче дубоко размишљање, већ непрекидно тестира границе људске пажње.
Мозак не замарају информације, већ хаотично пребацивање пажње
Највећи проблем није сама количина садржаја, већ стално "скакање" са једне информације на другу. Читање вести, проверавање порука, гледање кратких видео-снимака и праћење обавештења у кратком временском периоду стварају услове за такозвану когнитивну олују.
Стручњаци зато саветују развијање "хигијене информација". То значи да је важно раздвојити различите активности: Вести читати у одређено време, рад и учење држати одвојено од забаве, а одмор не претварати у бесконачно скроловање по телефону. Таква организација помаже мозгу да боље обради информације и смањи осећај менталног преоптерећења.
Ноћно читање вести један је од највећих непријатеља нервног система
Многи људи пред спавање проводе време читајући узнемирујуће вести или бескрајно листајући друштвене мреже, а за то постоји разлог.
Научници објашњавају да је људски мозак еволутивно програмиран да брзо уочава претње, јер је то некада било важно за преживљавање. Данас тај механизам доводи до сталног праћења негативних вести, што ствара илузију контроле - човек има утисак да ће бити спремнији ако зна све што се дешава.
Ипак, у стварности, овакво понашање повећава ниво стреса, јер мозак добија информације о опасностима, али нема начин да на њих стварно утиче.
Понекад је важно одаљити се од прилива информација
Стручњаци саветују да се избегава стално прекидање концентрације. Ако човек учи, ради важан посао или се припрема за испит, телефон и обавештења могу озбиљно да наруше пажњу.
Подједнако је важно избегавати и социјалну изолацију. Контакт са другим људима, шетња, физичка активност и боравак напољу помажу нервном систему да се опорави од дигиталног замора.
Дужи дани и више дневне светлости такође позитивно утичу на расположење, циркадијални ритам и квалитет сна, због чега многи људи током пролећа и лета осећају мање психичко оптерећење.
Сан, кретање и исхрана су најбоља подршка мозгу
Иако многи траже сложена решења за ментални умор, научници истичу да су најважније ствари заправо најједноставније: Довољно сна, физичка активност, правилна исхрана и социјална подршка.
Адолесцентима је потребно око 8 до 10 сати сна, док је одраслима у просеку неопходно најмање 7 сати. Недостатак сна директно утиче на концентрацију, контролу емоција и способност учења. Стручњаци такође саветују да се бар 60 до 90 минута пре спавања избегавају вести, пословне поруке и гледање видео-садржаја, јер то додатно оптерећује нервни систем.
Физичка активност такође игра важну улогу. Светска здравствена организација препоручује одраслима 150 до 300 минута умерене физичке активности недељно, док деца и адолесценти треба да буду активни око 60 минута дневно, преноси "Комсомољска правда".
Поред тога, мозгу је потребна уравнотежена исхрана - довољно протеина, поврћа, сложених угљених хидрата, воде и намирница богатих омега-3 масним киселинама.