Склоност ка коришћењу десне руке потиче још од далеких људских предака, говоре нова истраживања. Научници сматрају да су усправан ход и развој мозга током еволуције довели до тога да већина људи данас буде дешњаци. Такође, нису само припадници врсте Homo sapiens имали ову особину. Процењује се да су и неандерталци углавном користили десну руку, док је код удаљенијих људских предака та подела била много мање изражена.
"Ово је прва студија која у јединственом оквиру тестира неколико главних хипотеза о људској доминацији једне руке. Посматрајући велики број врста примата, можемо да разумемо који су аспекти ове особине древни и заједнички, а који су јединствени за људе", истичу антрополози.
Претходна истраживања показала су да је доминација леве или десне руке углавном одређено генетиком, а фетуси показују склоност ка једној руци већ у осмој недељи трудноће.
Међутим, ова појава је много старија од породичног наслеђа. Археолошки докази, први пут објављени 2016. године, указују да су хоминини фаворизовали десну руку још пре 1,8 милиона година.
У новом истраживању, научници су покушали да открију како, када и зашто је настала ова склоност. Једна од хипотеза је да су људи почели више да користе десну руку онда када су њихови преци почели да праве алате, силазе са дрвећа, ходају усправно и развијају већи мозак и телесну масу.
Научници су најпре анализирали податке више од 2.000 јединки од 41 врсте мајмуна и човеколиких мајмуна, укључујући и људе. Потом су коришћени модели који узимају у обзир еволутивне везе међу врстама.
Истраживачи су тражили доказе о томе да ли постоји склоност ка једној руци и колико је она изражена. Код већине врста није пронађена јасна доминација једне руке, али су људи представљали изузетак, са снажном склоношћу ка десној руци.
Само једна врста, источни јавански лангур, показала је још израженију склоност ка десној руци, док су орангутани и мајмуни тупог носа благо фаворизовали леву.
Када су истраживачи анализирали који фактори највише утичу на ову појаву, показало се да су најјаче везе постојале са величином мозга и односом дужине руку и ногу.
На основу тога научници су затим проценили каква је вероватно била доминација руку код изумрлих сродника људи, попут неандерталаца. Подаци су показали занимљив образац у коме се Homo sapiens савршено уклапа у еволутивни тренд. Старији преци, показивали су само благу склоност ка десној руци. Међутим, са појавом рода Homo та доминација је постајала све израженија.
Homo ergaster и Homo erectus показивали су све јачу склоност ка десној руци, док су неандерталци, најближи рођаци савременог човека, имали још снажнију доминацију, одмах иза Homo sapiensa.
Могући изузетак био је Homo floresiensis, такозвани "хобит" из Индонезије, који је показивао тек незнатну склоност ка једној руци, слично данашњим шимпанзама.
То би могло да подржи хипотезу да су велики мозак и усправан ход били кључни за развој јер су "хобити" и даље имали релативно мали мозак и нису у потпуности одустали од пењања по дрвећу.
Према резултатима студије, ова снажна доминација једне руке развијала се у две фазе.
Најпре су преци људи почели усправно да ходају, што је ослободило предње удове за друге активности и омогућило да се шаке развију у прецизне алате за фину моторику.
И друге животиње понекад фаворизују на пример, једно око, а истраживања показују да такве животиње често боље обављају задатке важне за преживљавање. Могуће је да су и рани људски преци на тај начин стекли одређену предност.
Али, зашто је чак 90 одсто људи "изабрало" баш десну руку, иако би то теоретски требало да буде подједнако?
Одговор би могао да лежи у начину на који је организован људски мозак, јер је свака мождана хемисфера временом постала специјализована за различите задатке. Како су мозгови постајали већи и ефикаснији, склоност ка десној руци могла је да постане све чвршће "уграђена".
"Промена начина кретања услед усправног хода створила је еколошке и анатомске услове за специјализацију руку, док је касније повећање мозга додатно учврстило овај образац", навели су истраживачи.
Они додају и да је култура вероватно додатно појачала развој доминације десне руке код људи. Истичу да и даље постоје бројна отворена питања, попут тога зашто леворуки људи и даље постоје и да ли се слични еволутивни обрасци могу уочити и код других животиња које фаворизују један уд, попут папагаја или кенгура.
Истраживање је објављено у часопису PLOS Biology, а пише Science alert.