За кратко време, вештачка интелигенција постала је део свакодневице и важан фактор у бројним областима. Интегрисала се у науку, истраживања и бројне послове, наравно у циљу да ће олакшати исте. Ипак, искуства са терена не говоре тако.
Наиме, због вештачке интелигенције, Руси раде све више, тврди стручњак Ајканиш Орозбаева. Према њеним речима, иако су руске компаније последњих година активно уводиле вештачку интелигенцију у пословне процесе, оптерећење канцеларијских радника није смањено - напротив, наставило је да расте. Она се позвала на податке једне компаније, према којима само један одсто руководилаца сматра да су њихове компаније достигле висок ниво развоја у области вештачке интелигенције.
Проблем је у томе што већина послодаваца неуронске мреже уводи у већ постојеће неефикасне системе, појаснила је. Тако запослени, иако брже завршавају извештаје, додатно време троше на исправљање грешака које прави вештачка интелигенција и ручно пребацивање података између различитих ИТ система.
"Вештачка интелигенција не смањује количину посла, већ га прерасподељује између човека и дигиталних система. Ако процеси и улоге остану исти, оптерећење радника може чак и да порасте, јер се уз постојеће задатке јавља и потреба за учењем и контролом нових алата", истакла је Орозбаева.
"Прави ефекат се појављује тек када се вештачкој интелигенцији могу у целини препустити сложенији задаци. На пример, као асистент, она сама прикупља информације из више система, упоређује верзије докумената и прави сажетак за конкретан задатак, дајући запосленом готове опције за поступање које може брзо да провери и донесе одлуку", а пише Газета.
У таквом моделу, како је истакла, улога запосленог се помера са извршавања ка управљању процесима, а ослобођено време може да се усмери на пројекте који су раније стално одлагани. Да би се постигао тај ефекат, како наводи, компаније би требало да почну од анализе тренутног оптерећења запослених и препознавања понављајућих задатака који могу да се формализују и потенцијално аутоматизују.