Нагли престанак уноса слатког може код људи изазвати раздражљивост, проблеме са сном и сталан осећај анксиозности, изјавила је за РИА Новости нутриционисткиња Светлана Бирјукова.
Како је објаснила, многи из исхране потпуно избаце десерте, слатка пића, па чак и воће, очекујући да ће брзо осетити више енергије и побољшање здравља. Међутим, у пракси се често дешава супротно - после неколико недеља јављају се нервоза, унутрашња напетост, несаница и осећај сталне забринутости.
На шта треба посебно обратити пажњу
Проблем најчешће није у самом одрицању од шећера, већ у грешкама приликом промене начина исхране. Организам нагло укидање уобичајених извора енергије доживљава као стрес.
"Најчешћа грешка је то што човек избаци слатко, али не промени остатак исхране. У организам и даље уноси мало протеина, сложених угљених хидрата и масти, прескаче оброке и живи под хроничним умором. То за тело представља додатно оптерећење", објаснила је.
У таквим условима ниво глукозе у организму постаје нестабилан, па нервни систем реагује умором, напетошћу и појачаном жељом за слаткишима.
Навела је и пример људи који из исхране избаце житарице, махунарке, интегралне производе и део воћа, па класичан оброк замене салатом и јогуртом. После неколико сати код њих се, како каже, јављају дрхтавица, раздражљивост и јака потреба за нечим слатким.
Посебно треба да буду опрезне особе које имају проблеме са дигестивним системом
Она је додала да се анксиозност након престанка конзумирања слаткиша јавља код особа које имају гастритис, синдром иритабилног црева и друге проблеме са дигестивним системом.
"Ако је човек годинама имао недостатак магнезијума, витамина Б групе и гвожђа, а онда нагло ограничи исхрану, нервни систем врло брзо реагује. Многи покушавају да то надокнаде суплементима, али без опоравка система за варење обично нема значајнијег ефекта", истакла је Бирјукова.
Она саветује да се количина шећера смањује постепено, да се не праве велике паузе између оброка и да исхрана садржи довољно протеина, сложених угљених хидрата и влакана.