Листа 100 најбољих романа свих времена настала је у сарадњи са више од 170 писаца, критичара и књижевних стручњака из целог света. Међу онима који су учествовали у избору били су Салман Ружди, Стивен Кинг, Маргарет Атвуд, Ијан Макјуан, Елиф Шафак и бројна друга велика имена савремене књижевности. Сваки учесник имао је задатак да одабере десет највећих романа и рангира их по важности.
Посебно је упадљиво колико се руска књижевност снажно одржала у самом врху светског канона. На листи се нашло осам дела руских аутора, укључујући романе Лава Толстоја, Фјодора Достојевског, Михаила Булгакова, Владимира Набокова и Василија Гросмана. Многи критичари управо су руским романима приписали способност да дубље од других продру у психологију човека, моралне дилеме, страст, кривицу и друштвене ломове. У наставку су романи који су ушли међу првих десет на листи "Гардијана":
- "Мидлмарч" - Џорџ Елиот
- "Вољена" - Тони Морисон
- "Уликс" - Џејмс Џојс
- "Ка светионику" - Вирџинија Вулф
- "У потрази за изгубљеним временом" - Марсел Пруст
- "Ана Карењина" - Лав Толстој
- "Рат и мир" - Лав Толстој
- "Џејн Ејр" - Шарлота Бронте
- "Гордост и предрасуде" - Џејн Остин
- "Госпођа Бовари" - Гистав Флобер
Руска дела која су се нашла на листи
"Ана Карењина" - Лав Толстој
Многи критичари сматрају да је "Ана Карењина" најбољи роман икада написан, јер је Толстој причу о прељуби претворио у грандиозну анализу људских односа, страсти, усамљености и друштвених лицемерја. Толстој није писао само о љубави између Ане и Вронског - њега су занимали страх, унутрашњи хаос, притисак друштва и немогућност да човек побегне од сопствених мисли. Зато роман и данас делује модерно.
Посебно је значајно што је Толстој деценијама пре модерниста попут Џојса и Вирџиније Вулф користио технике које личе на "ток свести". У чувеним сценама Аниних размишљања, читалац буквално улази у њен ум.
"Рат и мир" - Лав Толстој
После "Рата и мира", књижевни критичари практично су морали да осмисле нову категорију: Епски роман. Толстојево дело није само роман о Наполеоновим ратовима, већ огромна слика читавог друштва, историје и људске природе. Толстој је на књизи радио седам година и непрестано је преправљао. У роману се преплићу судбине десетина ликова, филозофске расправе о историји, сцене рата и интимни породични тренуци.
Иако обиман и захтеван, "Рат и мир" и данас се чита као жив роман о страху, амбицији, љубави и пролазности и због те комбинације интимног и историјског многи га сматрају једним од најамбициознијих дела у историји књижевности.
"Браћа Карамазови" и "Злочин и казна" - Фјодор Достојевски
Иако нису у самом врху листе, романи Фјодора Достојевског поново су потврдили статус дела која су променила светску књижевност. "Злочин и казна" није само прича о убиству, већ студија кривице, морала и психолошког распада. Раскољников је постао један од најпознатијих ликова светске књижевности управо зато што представља човека који покушава да оправда зло, а истовремено уништава самог себе.
"Браћа Карамазови" отварају још шира питања: Веру, слободу, зло, породичне односе и смисао живота. Многи филозофи и писци сматрали су овај роман једним од најдубљих текстова о људској природи.
"Мајстор и Маргарита" - Михаил Булгаков
Присуство "Мајстора и Маргарите" на листи многе није изненадило, јер Булгаковљев роман већ деценијама важи за једно од најнеобичнијих и највољенијих дела 20. века. Комбинујући сатиру, фантастику, филозофију и љубавну причу, Булгаков је створио роман који истовремено делује као политичка критика, бајка и дубоко лична прича о слободи и стваралаштву.
"Живот и судбина" - Василиј Гросман
Гросманов "Живот и судбина" често се назива совјетским одговором на "Рат и мир". Роман приказује живот током Другог светског рата, али истовремено говори о тоталитаризму, страху и губитку људскости. Иако је књига била забрањена у СССР, временом је "преживела" и постала једно од најзначајнијих дела о 20. веку.
"Лолита" и "Бледа ватра" - Владимир Набоков
Набоков је на листи присутан са два романа који су показали колико књижевност може бити формално смела и језички раскошна. "Лолита" је и данас контроверзна, али се истовремено сматра ремек-делом стила и непоузданог приповедања, док "Бледа ватра" додатно помера границе форме, претварајући роман у необичну игру текста, коментара и тумачења, преноси руски "Форбс".