Руски научници су открили које су стратегије најефикасније за одржавање интересовања тинејџера током онлајн наставе, а методе се разликују у зависности од предмета, саопштила је прес-служба руског Томског државног универзитета (ТСУ).
"Истраживачи из Центра за когнитивна истраживања и неуронауку и Факултета за психологију ТСУ проучавали су које визуелне технике најбоље привлаче пажњу ученика. Испоставило се да је најефикаснији формат онај у ком предавач објашњава градиво ван екрана, док се на екрану појављују јарки дијаграми и илустрације", саопштио је универзитет, преноси ТАСС.
Успешан дизајн лекције зависи од предмета па оно што добро функционише у биологији не мора да буде ефикасно у математици, истичу научници.
Наставник који добро познаје свој предмет може да креира видео-лекције које су јасне и занимљиве. Дизајн образовног видеа треба да буде прилагођен предмету: дијаграми уз гласовну нарацију најбоље функционишу у биологији, док су у математици и руском језику најефикаснији присуство предавача и текст на слајду.
Истраживачи су утврдили да су дијаграми и слике највише привлачили школарце - на њима су се њихове очи најдуже задржавале током гледања видео-снимака из биологије. Насупрот томе, у математици и руском језику кључна комбинација била је "предавач + текст": комбинације "предавач + дијаграм" и "предавач + слика" показале су се неуспешним, јер ученици готово да нису обраћали пажњу.
Оптимална комбинација за часове језика и математике је када наставник објашњава градиво док истовремено приказује текст на слајду.
Према истраживању, тинејџери најјаче реагују на светле и неочекиване елементе у кадру.
Научници препоручују коришћење живописних дијаграма, слика и графикона који привлаче и задржавају пажњу. Саветују да, када се предавач појави пред камером, обавезно дода текст на слајд, али да избегава преоптерећење видеа превеликим бројем визуелних приказа како би се избегло замарање пратилаца онлајн наставе. Посебно препоручују укључивање интерактивних елемената у предавање.
"И даље се постављају питања о томе како и шта укључити у видео-предавање и шта оно треба да садржи да би задржало пажњу ученика. Управо нам је то био циљ: да испитамо шта треба, а шта не треба да буде укључено у предавање, који стимулуси су емоционални, а који нису. Настављамо да градимо базу података иновативних метода у онлајн образовању. У будућности, наше технологије могу бити укључене у дизајн нових образовних курсева”, истакао је Сергеј Мојсејев, млађи научни сарадник Центра за когнитивна истраживања и неуронауку ТСУ.
Научници су упоређивали видео-снимке намењене средњошколцима који се припремају за олимпијаде и Јединствени државни испит (ЈДИ) из биологије, математике и руског језика.
Користећи технологију праћења погледа, утврдили су на које елементе гледаоци обраћају највише пажње: предавача, текст, дијаграме, слике и њихове комбинације.
Студија је обухватила 45 ученика - 19 дечака и 26 девојчица, узраста од 13 до 17 година. Информисани пристанак добијен је од родитеља учесника.
"Резултати нам помажу да разумемо како да користимо физиолошка истраживања како бисмо образовне видео-снимке учинили ефикасним, разумљивим и занимљивим за адолесценте. Ово је посебно важно за оне који имају потешкоће у учењу, као и за развој образовања на даљину уопште", наводи се у студији.