"Таква опасност заиста постоји. И, према мом мишљењу, већ се сада примећује међу школском децом. Повезано је са образовним системом, где ученици у потрази за одговорима на разна питања посежу за системима вештачке интелигенције, као што су ЧетГПТ и другим платформама. И тако се одвикава од размишљања", одговорио је Лекторски за РИА Новости на питање да ли ће масовна употреба АИ довести до тога да човек све мање размишља самостално.
Према његовим речима, данашњи задатак образовања није само да ученике "наоружа" знањем, већ да код њих развија способност критичког и самосталног мишљења.
"Неко од стручњака који раде у области образовања недавно је рекао: ако је школарац навикао да верује вештачкој интелигенцији, онда ће, ако му АИ каже да је 2×2=5, у то поверовати и мислити да је то тачно. То је страшна ствар, то се никако не сме дозволити“, рекао је академик РАН.
Зато је, наставио је Лекторски, неопходно јасно повући границу између области у којима могућности вештачке интелигенције могу и треба да се користе и оних у којима је њена употреба апсолутно недопустива.
Образовање у доба вештачке интелгенције
АИ је већ значајно променила начин на који деца уче, комуницирају и доносе одлуке. За разлику од претходних таласа дигитализације (рачунари, интернет, таблети) овде није реч само о алату за приказивање садржаја, већ о систему који може да преузме велики део менталног посла који је намењен детету.
Аутори упоређују ефекте АИ са утицајем друштвених мрежа - она може да прошири могућности кроз персонализовани садржај, приступ материјалима или може бити подршка деци са инвалидитетом - али истовремено може да поремети концентрацију, способности читања, стрпљење при решавању сложених задатака и вештине комуникације лицем у лице.