У престижном руском Институту "Бакуљев", поводом 70. годишњице овог кардиолошког и кардиохируршког центра, професору Миловану Бојићу, директору Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње", јуче су уручене диплома и медаља Руске академије наука.
Бојић је формално, прошле године, постао члан руске академске заједнице, али је тек јуче, после приступног предавања које је одржао, и званично постао члан.
Њему је приступну повељу и медаљу уручио потпредседник Руске академије наука Михаил Александрович Пирадов.
"Велики је успех и признање бити члан Руске академије наука, поготово када се зна историјат ове установе и ко су све били чланови. Захвалан сам Русији што је препознала моје лично дело и мој труд да 'Дедиње' учиним оваквим какво је, а то је установа која ужива углед у целом свету, па и у Руској Федерацији"", рекао је Бојић за "Новости".
Директору "Дедиња", академик Елена Зеликовна и чувени академик Леонид Антонович Бокерин, уручили су и специјалну диплому Института "Бакуљев".
На свечаности су били бројни академици, руски државни званичници, као и министар здравља Михаил Мурашков.
Приступно предавање, које је Бојић одржао о будућности кардиологије и кардиохирургије, изазвало је велико интересовање присутних, који су му, како је рекао за "Новости", касније прилазили да питају којим редом намерава да иновације имплементира у кардиохируршку праксу Института "Дедиње".
Бојић је током овог предавања говорио и о примени вештачке интелигенције у кардиологији и кардиохирургији и запитао се да ли ће вештачка интелигенција хирурга учинити непотребним.
"Неће, али само под условом да хирург научи да примењује вештачку интелигенцију у операционој сали", поручио је Милорад Бојић.
"Дедиње" и Институт "Бакуљев" су иначе, пре две године, потписали меморандум о сарадњи, која ће сада бити додатно интензивирана.
Бојић је најавио да ће ове две установе периодично размењивати тимове кардиохирурга како би обе потврдиле досадашњи рејтинг, а то је да нема процедуре у кардиологији и кардиохирургији која се у ова два института не примењује.
Избор страних стручњака у Руску академију наука, основану давне 1724. године, указом Петра Великог, права је реткост, а професор Бојић је други српски стручњак из области медицине којем је припала та изузетна част, што додатно наглашава тежину и значај поменутог признања.
Са 890 редовних и 1.135 дописних чланова, Академија је најуваженије научно тело у Руској Федерацији.