Осмацима је остало мање од две недеље до најважнијег испита у досадашњем школовању – мале матуре. У школама је интензивиран припремна настава из српског, математике и предмета по избору. На проби мале матуре, која је била у марту, ученици и наставници су добили јасан увид на којим областима морају више да раде. Сада је фокус на томе.
Осмаци малу матуру полажу 15, 16. и 17. јуна. Првог дана заказан је тест из српског, другог тест из математике, док трећег дана полажу тест предмета по избору. Осмаци су за трећи тест већ изабрали један од пет понуђених предмета – историја, географија, физика, хемија, биологија.
Осмаци на малој матури не могу да падну, али од оствареног броја бодова и успеха из основне школе (шестог, седмог и осмог разреда) зависи да ли ће моћи да упишу жељену средњу школу. На завршном испиту максимално могу да остваре 40 бодова, док успех из школе носи максимално 60 бодова.
Министарство просвете објавило је да у средњим школама има 71.614 слободних места, док осми разред завршава нешто више од 64.400 осмака. Традиционално већ годинама највеће интересовање малих матураната је за гимназије, затим медицинске, електротехничке школе.
1. Најтраженије средње школе
Прошле године највише бодова требало је ученицима за упис у гимназије, за поједине чак и више од 95 бодова. У Гимназији "Јован Јовановић Змај" у Новом Саду на природно-математичком смеру било је потребно чак 97,30 бодова, док је на истом смеру у Четрнаестој београдској гимназији било потребно минимум 95,20 бодова. Слично је било и у Трећој (природни смер 95,10 бодова), Десетој (општи смер 95,17 бодова) и Деветој гимназији (природни смер 94,90) у Београду, које су годинама уназад на врху лествице по конкуренцији за упис. Више од 90 бодова било је потребно да се упишу Прва, Шеста, Четврта, Гимназија "Свети Сава" у Београду.
Што се тиче средњих стручних школа велико интересовање влада за медицинске и електротехничке школе. У Београду су посебно тражене биле Електротехничка школа "Никола Тесла" и Ваздухопловна академија, где је за поједине смерове било потребно више од 90 бодова за упис.
У ЕТ "Никола Тесла" на смеру Техничар информационих технологија било је потребно 91,14 бодова, док су Ваздухопловној академији најтраженији били смерови – Техничар ваздушног саобраћаја 94,85 бодова, Техничар за безбедност ИК система у ваздушном саобраћају 92,40 бодова, као и Техничар ваздушног саобраћаја за безбедност 91,45 бодова.
За Медицинску школу "Два хероја" у Новом Пазару, на смеру Медицинска сестра техничар било је потребно 85,90 бодова. У Медицинској школи Београд, на смеру Медицинска сестра техничар било је потребно 83,53 бода. У Фармацеутско-физиотерапеутској школи у Београду на смеру за Фармацеутског техничара било је потребно 86,39 бодова, док је у Зуботехничкој школи, смер Зубни техничар било потребно 86,39 бодова.
2. Како се бодује завршни испит
Осмаци на завршном испиту, на сва три теста, могу максимално да остваре 40 бодова. На тесту из српског и математике кандидати могу максимално да остваре по 14 бодова, док на трећем тесту (физика, хемија, биологија, историја, географија) могу да остваре максимално 12 бодова.
На сва три теста кандидати имају по 20 задатака, а сваки задатак носи по један поен. Број остварених поена на тесту из српског и математике множе се коефицијентом 0,7 и тако добија број бодова на прва два теста, док се на трећем тесту број остварених поена множи са 0,6 и тако добија број бодова. Примера ради, уколико ученик уради тачно 15 задатака из српског, тај број се множе са 0,7 што значи да је на првом тесту остварио 10,5 бодова. Исто је и са математиком. Уколико 15 поена оствари на трећем тесту, тај број се множи са 0,6 и то значи да је остварио 9 бодова.
3. Како се бодује успех из основне школе
За успех из основне школе бодује се шести, седми и осми разред. На основу општег успеха ученик може максимално да оствари 60 бодова.
Општи успех се израчунава тако што се просек оцена на крају та три разреда заокружи на две децимале, сабере, а затим помножи са четири.
Кандидат који је завршио шести разред основне школе у иностранству или који је у Србији шести разред завршио у страној школи остварује 20 бодова, наведено је у овогодишњем Конкурсу за упис ученика у први разред средње школе.
4. Вредновање успеха са такмичења
Освојене награде на републичким и међународним такмичењима у осмом разреду ученицима доносе додатне бодове.
Прва награда на међународном такмичењу доноси додатних 12 бодова, друга награда 10, а трећа осам, док се на прво место на републичком такмичењу добија шест, за друго четири, а за треће два бода.
Уколико је ученик освојио више награда на такмичењима из једног предмета узима се у обзир најбољи остварен резултат, односно највећи број бодова. У изузетним случајевима када није могуће да се одрже такмичења у осмом разреду, кандидату се додају додатни бодова на остварене резултате у седмом разреду.
5. Организовање завршног испита
Завршни испит организује се и спроводи у матичним основним школама. Тест из српског (матерњег) заказан је за 15. јун од 9 до 11 сати. Тест из математике радиће се дан касније у истом термину, док је тест из предмета по избору заказан за 17. јун од 9 до 11 сати.
Тестове за малу матуру, припрема, штампа, чува Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања. Портал "Моја средња школа" и основне школе објавиће прелиминарне резултате завршног испита 19. јуна до 8 сати. За исти дан заказан је и пријем приговора ученика, да би коначни резултати били објављени 22. јуна.
Након утврђивања коначног броја бодова кандидата, ученици попуњавају листе жеља за упис у средњу школу. То могу да ураде преко портала "Моја средња школа" или у матичној основној школи. Важно је да добро попуне листу жеља, према оствареном броју бодова. На листи жеља максимално могу да наведу 20 смерова у школама.
6. Бодовни праг за упис
Ученици морају да знају да је пре неколико година уведен бодовни праг за упис у средње школе. Уколико са завршног испита и на основу успеха из основне школе имају мање од 50 бодова ученици могу да упише само трогодишње стручне школе. Само они који остваре више од 50 бодова могу да упишу четворогодишње школе.
Распоред ђака по школама обавља се софтверски. Када изађе распоред у коју су школу ђаци примљени пријаве за упис у средњу школу подносе се електронски.
Од пре три године, повезивањем са системом здравства, први пут је омогућен и електронски упис и за све ученике који уписују профиле за које је потребан здравствени преглед, под условом да су га обавили до тренутка подношења електронске пријаве за упис.
7. Шта се носи на малу матуру
Сва три теста у оквиру мале матуре почињу у 9 сати, али ученици треба да дођу најмање сат времена раније. То је важно како би на време сели на своја места, јер већ у 8.45 дежурни наставници им деле тестове. Тачно у 9 сати почињу да их решавају.
Са собом треба да понесу ђачку књижицу и идентификациону налепницу – Образац 41. Kако се не би десило да ђаци забораве ђачке књижице и Образац у појединим школама је пракса да то буде код разредних старешина, који их на дан тестирања поделе ученицима.
8. Неопходан прибор
На сва три теста ученици морају да имају хемијску оловку, али треба да понесу и графитну оловку и гумицу. На тест из математике још треба понети лењир, троугао и шестар. Пре уласка у учионицу, где се полаже мала матура, на посебно одређеном месту ђаци одлажу своје торбе, а у учионицу могу да унесу само неопходан прибор и флашицу са водом.
На завршном испиту није дозвољено коришћење мобилних телефона, паметних сатова, калкулатора, никаквих бележница, папира, нити других материјала који не спадају у прописан прибор за испит. Све то остаје у торби испред учионице.
Наравно, на завршном испиту није дозвољено преписивање, договарање међу ученицима и ометање других ђака. За непоштовање тих правила ученик ризикује да буде удаљен са теста. Ученик који буде удаљен са теста добиће нула бодова на том тесту, а моћи ће да га полаже тек у августовском року.