До 2050. године свету ће недостајати готово 100 милиона радника укључених у лечење и истраживање рака, према новој студији. Највећи недостатак биће међу медицинским сестрама и дијагностичким стручњацима, посебно радиолозима и патолозима.
Извештај, који је објавила комисија часописа The Lancet Oncology упозорава да недостатак добро обученог особља за лечење и истраживање рака остаје једна од главних препрека у смањењу неједнакости у здравственој заштити широм света.
Недостатак стручњака погађа све земље
На основу актуелних трендова, истраживање предвиђа да ће до 2050. године недостајати 99,9 милиона људи укључених у борбу против рака. То обухвата не само лекаре и медицинско особље, већ и људе који раде у истраживању, регулаторним телима, финансијској подршци, као и заједнице које учествују у научним истраживањима и имају користи од њих.
Највећи мањак очекује се у Африци и Азији, где би могло недостајати 34,3 милиона, односно 57,3 милиона радника.
Истраживачи наглашавају да ниједан регион неће бити поштеђен. У земљама са ниским и средњим приходима проблем је углавном последица "одлива мозгова", односно одласка обучених стручњака у иностранство. У богатијим државама здравствени системи су под притиском због професионалног сагоревања, депресије међу здравственим радницима и смањења буџета.
Када је реч о занимањима, највећи недостатак биће у примарној здравственој заштити. До 2050. године биће потребно више од 65 милиона додатних медицинских сестара, као и 16 милиона нових дијагностичких стручњака у радиологији и патологији.
"Наша глобална иницијатива шаље јасно упозорење: ако хитно не решимо критичан недостатак стручњака, ризикујемо кризу у лечењу рака какву до сада нисмо видели", упозоравају стручњаци.
Позивају се на хитне стратегије прилагођене свакој држави, ефикасније коришћење кадрова, прерасподелу послова, већу примену вештачке интелигенције и дигиталног здравства, модернизацију образовања и одрживе моделе финансирања кроз јавно-приватна партнерства.
Аутори студије упозоравају да недостатак кадрова не само да одлаже лечење садашњих пацијената, већ и успорава будућа истраживања.
"Напредак у истраживању рака захтева радну снагу која може да развија идеје, осмишљава студије, води тимове и претвара научна сазнања у ефикасне мере и политике контроле рака", наводи се у извештају.
Број оболелих од рака расте широм света
Аутори студије рак описују као "тиху пандемију". Процењује се да ће до 2050. године бити регистровано 35,3 милиона нових случајева годишње, у поређењу са 20 милиона из 2022. године. Истовремено се очекује око 18,5 милиона смртних случајева годишње широм света.
Истраживачи су користили модел Global Cancer Workforce, који узима у обзир демографске, епидемиолошке и факторе здравствених система повезане са појавом и преживљавањем оболелих. Анализирани су садашњи и будући трендови код 17 најчешћих врста рака и 18 категорија стручњака у 200 држава и територија у периоду од 2030. до 2050. године.
"Ови резултати су забрињавајући. Очекује се пораст броја оболелих од рака на 35 милиона случајева годишње, што је у оштром контрасту са предвиђеним недостатком од 100 милиона радника у области онколошке заштите до 2050. године. Нека не буде забуне - ово је позив на буђење за цео свет. Како је могуће помирити пораст од 15 милиона нових случајева рака са смањењем броја стручњака за чак 100 милиона? Подаци не лажу. Не можемо чекати 2050. да бисмо видели да ли су пројекције тачне - морамо деловати одмах", рекао је један од аутора студије.
Око 70 одсто новооткривених случајева рака јављаће се у земљама са ниским и средњим приходима, управо у регионима који ће највише осетити недостатак здравствених радника.
Oчекује се пораст у свим деловима света и код готово свих врста рака, изузев рака желуца. Рак плућа, дојке, дебелог црева и простате и даље ће бити најчешће дијагностиковани облици болести на глобалном нивоу.
"Разумевање трендова у учесталости рака, преживљавању пацијената и доступности стручњака, као и разлика међу земљама и регионима, од кључног је значаја за планирање борбе против рака и расподелу ресурса", закључују аутори студије.