Еци, познат као "Ледени човек", једна је од најстаријих и најбоље очуваних људских мумија икада пронађених. Захваљујући изузетно хладним условима у алпском леднику где је преминуо, његово тело је избегло уобичајени процес распадања. Међутим, ново истраживање показује да мумија можда није потпуно "мртва" - научници су пронашли доказе да су поједини микроорганизми успели да преживе хиљадама година, а неки од њих можда су активни и данас.
Еци је откривен 1991. године када су двоје планинара у италијанским Алпима угледали тело које је вирило из отопљеног глечера на висини од 3.210 метара, а каснија анализа показала да се ради о човеку из бакарног доба који је живео око 3300. године пре нове ере.
Током деценија истраживања научници су успели да реконструишу многе детаље његовог живота. У тренутку смрти имао је око 46 година, на телу је имао најмање 61 тетоважу, а одећа му је била направљена од кожа различитих животиња. Анализа је показала и да је непосредно пре смрти јео оброк богат месом козорога, дивљачи и житарицама.
Ранија истраживања открила су да је његов цревни микробиом био сличнији оном код древних људских популација него код савремених западних друштава. Научници су такође пронашли древни сој бактерије Helicobacter pylori, која се данас повезује са чиревима и раком желуца.
Међутим, досадашње студије углавном су посматрале ове микроорганизме као остатке прошлости. Ново истраживање покушало је да утврди да ли су неки од њих можда и даље живи и активни.
Истраживачи су узели брисеве са различитих делова Ецијевог тела, анализирали отопљену воду из његове унутрашњости, користили узорке желудачног и цревног ткива из претходних истраживања, као и узорак земљишта са места на ком је пронађен. Затим су применили секвенцирање ДНК и РНК како би идентификовали присутне микроорганизме.
Резултати су показали да се његови микроби углавном деле у две групе. Прву чине древни микроорганизми који су били део Ецијевог организма док је био жив. Другу групу представљају специјализовани квасци који успевају у екстремно хладним условима. Они су пронађени на кожи мумије и у отопљеној води из њене унутрашњости, а генетски су повезани са микроорганизмима који насељавају поларна подручја попут Антарктика.
"Наша анализа показује да неки од ових квасаца остају живи, али успавани. Видимо везу између модерних и древних гљивица које су пратиле Еција хиљадама година, што сугерише да су мумије веома варијабилни биолошки системи, а не непроменљиви артефакти из прошлости", рекао је Франк Мајкснер, директор Института за проучавање мумија у Италији.
Ови налази указују да су се такви микроби највероватније развили у глечерском окружењу које је хиљадама година чувало Ецијево тело. Посебно је заинтересовало истраживаче то што су неки узорци показивали знаке велике старости, док су други изгледали релативно свежи, што упућује на могућност да је део микробне заједнице остао активан током дужег периода.
Додатну занимљивост представља чињеница да је након открића мумија третирана фенолом како би се спречио развој гљивица. Научници су установили да су чак три од четири идентификоване врсте квасаца способне да користе фенол као извор енергије, што им је можда помогло да опстану.
Истраживачи не могу са сигурношћу да кажу да ли су данашњи активни микроби директни потомци микроорганизама који су непрекидно живели на телу током свих ових миленијума или су дуго били у стању мировања па се поново активирали након што је мумија извађена из леда. Ипак, докази указују да је Ецијево тело на неки начин омогућило њихов опстанак.
Посебно је значајно што су поређења узорака из 2010. и 2019. године показала пораст бројности једне врсте микроорганизама прилагођених хладноћи. То сугерише да барем неки од њих не само да преживљавају, већ се и споро размножавају у условима испод нуле, у комори у којој се мумија данас чува, преноси "Сајенс алерт".
Због тога истраживачи сматрају да Еци није само археолошки артефакт, већ и необичан микробиолошки екосистем у ком древни и савремени микроорганизми истовремено опстају у строго контролисаним музејским условима.