Вештачка интелигенција се често доживљава као нешто потпуно дигитално и невидљиво, али иза сваког разговора са четботом налази се огромна физичка инфраструктура. Дата центри у којима се обрађују упити корисника раде непрекидно, троше огромне количине електричне енергије и производе велику количину топлоте. Управо због тог загревања потребни су сложени системи хлађења који користе воду.
Према проценама научника, писање имејла од око 100 речи уз помоћ ЧетГПТ-ја може да захтева око пола литра воде. У ту цифру није урачуната само вода која се директно користи за хлађење сервера, већ и вода потребна за производњу електричне енергије која покреће читав систем.
Међутим, већина људи не користи вештачку интелигенцију за један једини упит. Корисници воде дуге разговоре, постављају додатна питања и траже нове одговоре. Због тога се потрошња воде постепено увећава са сваким наставком комуникације.
Зашто је вештачкој интелигенцији потребна вода
Савремени дата центри препуни су процесора и графичких чипова који раде великим интензитетом. Док обрађују захтеве корисника, они производе значајну количину топлоте. Да би се спречило прегревање опреме, дата центри користе системе за хлађење. Најчешће се примењује такозвано испаравајуће хлађење, где вода пролази кроз систем цеви, преузима топлоту са опреме, а затим део те воде испарава и тако односи топлоту у атмосферу.
Проблем је у томе што се велики део воде изгуби током тог процеса. Процењује се да око 80 одсто воде која уђе у овакав систем хлађења заврши као водена пара. Само мањи део може поново да се искористи.
Са развојем АИ расту и потребе за све већим дата центрима. Нови објекти су знатно већи и снажнији од оних који су грађени пре десетак година за класичне интернет услуге - а неки од њих дневно троше више воде него мањи градови са десетинама хиљада становника.
Потрошња воде расте из године у годину
Према доступним подацима, потрошња воде у дата центрима значајно је порасла у последњих неколико година, а код појединих компанија готово сва вода коју користе завршава управо у дата центрима. Истраживања показују и да се велики део потрошње воде не односи на само хлађење сервера - још већи део повезан је са производњом електричне енергије потребне за рад те инфраструктуре. У неким проценама индиректна потрошња воде чак је више од десет пута већа од директне потрошње за хлађење.
Колико би потрошња могла да порасте
Истраживачи процењују да би глобална инфраструктура која покреће системе вештачке интелигенције до 2027. године могла да користи између 4,2 и 6,6 милијарди кубних метара воде годишње.
Виша процена приближава се количини која одговара половини годишње потрошње воде целог Уједињеног Краљевства. Истовремено, стручњаци упозоравају да би стварне бројке могле бити и веће ако се развој вештачке интелигенције настави садашњим темпом.
Парадокс је у томе што технологије АИ могу да помогну у решавању истих проблема које делимично погоршавају. Стручњаци сматрају да би напредни системи могли да омогуће прецизније прогнозе суша, ефикасније наводњавање у пољопривреди, боље управљање водним ресурсима и прецизније климатске моделе, преноси "Спејс директ".
Ипак, за сада није јасно да ли ће користи које доноси вештачка интелигенција надмашити ресурсе које троши. Оно што је извесно јесте да сваки разговор са четботом, ма колико деловао нематеријално, има и своју физичку цену која се мери струјом, инфраструктуром и водом.