Када се помисли на Русију, многи ће поред медведа, снега и дугих зима замислити и шољу врућег чаја. Иако су кафа и култура испијања кафе последњих деценија постале веома популарне, чај је остао напитак који је дубоко укорењен у свакодневном животу Руса.
Занимљиво је да је кафа у Русију стигла релативно рано и да је имала подршку самог Петра Великог, владара који је настојао да земљу приближи европским обичајима. Ипак, упркос томе што је вековима присутна, кафа никада није успела да потисне чај, а иза тога стоји неколико објашњења:
Како је чај освојио Русију
Чај је у Русију стигао из Кине током 17. века. У почетку је био права реткост и углавном се користио на царском двору. Први примерци чаја стигли су као дипломатски поклон, а многи у то време нису ни знали шта да мисле о новом напитку. Временом је почео да се продаје и у апотекама, где се препоручивао као лек за различите тегобе.
Праву прекретницу донела је трговина преко Кјахте, важног пограничног трговачког центра између Русије, Монголије и Кине. Захваљујући тој рути, чај је у земљу стизао директно копненим путем. Руски трговци су га набављали без посредника, размењујући крзно, кожу и друге производе за драгоцене листове чаја.
То је била велика предност у односу на Европу. Док је чај намењен западном тржишту често месецима путовао бродовима и губио на квалитету, чај који је стизао у Русију остајао је добро очуван. Због тога је временом постао све доступнији и све траженији.
До средине 19. века Русија је већ увозила огромне количине чаја, а овај производ постао је важан део привреде. Чај више није био луксуз резервисан за најбогатије, већ напитак који је постепено проналазио пут до свих друштвених слојева.
Зашто кафа није успела да потисне чај
Кафа је у Русију стигла нешто касније, али њен највећи заговорник био је Петар Велики. Током својих путовања по Европи упознао се са културом испијања кафе и желео је да сличне навике заживе и у његовој земљи. У европским градовима људи су се окупљали у кафанама, разговарали о политици, трговини и пословима, а он је желео да такав дух пренесе и у Русију.
Међутим, кафа је остала углавном везана за племство, чиновнике и имућније грађане. За разлику од чаја, није успела да се укорени у ширим слојевима становништва. Један од разлога био је начин снабдевања. Док је чај стизао стабилним копненим путевима из Кине, кафа је углавном долазила морским путем. Ратови, политичке кризе и поремећаји у трговини могли су лако да утичу на њену доступност и цену.
Поред тога, припрема кафе била је сложенија. Зрна је требало пржити, млети и тек онда кувати. За већину људи у то време то је био додатан посао који није био нарочито практичан. Чај је био далеко једноставнији - било је довољно загрејати воду и припремити напитак.
Ни цена није ишла у корист кафи. Док су постојале различите врсте чаја, од скупих до приступачних, кафа је дуго остала релативно скуп производ. Зато је чај био доступан и богатима и сиромашнима, што је значајно допринело његовој популарности.
Улога климе и навика
На популарност чаја у Русији утицала је и сама клима. У земљи дугих и хладних зима, топли напици су одувек били више од навике - били су начин да се организам загреје и да се дан успори. Чај се зато није пио само уз оброк, већ током целог дана, у великим количинама, и брзо је постао део свакодневних разговора и гостопримства.
У том контексту долази и разлика у начину деловања чаја и кафе. Иако оба садрже кофеин, кафа даје брз, али кратак налет енергије, док чај делује постепеније и равномерније. Управо та "мекша" стимулација, уз навику дугог испијања, учинила је да чај боље легне у свакодневни ритам живота.
Зашто је Европа изабрала кафу, а Русија чај
Разлика између Европе и Русије у великој мери своди се на географију и историју. Европске силе су вековима контролисале колоније у којима се узгајала кафа, што је омогућило да она постане широко доступна и релативно приступачна.
Русија, с друге стране, није имала директан приступ плантажама кафе, али је имала повољну копнену везу са Кином, једним од највећих светских произвођача чаја. Управо због тога чај је био логичнији, доступнији и исплативији избор.
Временом су се око њега формирале навике, обичаји и читав начин дружења, а чак и када је кафа постала популарнија и доступнија него икада раније, није успела да потисне вековну традицију.