За многе жене које губе косу, имају болове у зглобовима, и изненада открију да се мирис тела променио (и то не на боље), које су депресивне или исцрпљене - корист од узимања хормона мора се процењивати из дана у дан. И док већина лекара тврди да нису свима у менопаузи потребни хормони, неким припадницама су они олакшање посебно уколико нису јаки симптоми, а мали је ризик од њиховог узимања на дуже стазе, преноси "Њујорк тајмс".
Када се говори о менопаузи, између многих других ствари, недостају дефинисани термини шта се тачно дешава у организму, на основу којих би било лакше донети одлуке. Термини у смислу - као што се сада зна да, иако неке жене уживају мајчинству, друге које не искусе такав ниво радости и среће, заправо доживе екстремну анксиозност и депресију за коју постоји термин - постпорођајна депресија. При том овде се не говори само о језичким дилемама, већ формирање термина значи и да постоји дефиниција и приступ, медицинска процедура и медикаменти који се у тим ситуацијама користе. Овакво дефинисање је потребно када се говори о менопаузи.
Неке ће имати циклусе сваког месеца без већих преокрета; док ће друге доживљавати промене расположења које ометају њихово свакодневно функционисање и патити од онога што је познато као предменструални синдром (ПМС) или, у тежим случајевима, предменструална дисфорија. Изражен пад расположења, потиштеност, раздражљивост се јавља код четвртине жена недељу дана пре менструације, а са почетком циклуса ти симптоми нестају. Савремена медицина га сматра комплексним психо-неуроендокриним поремећајем који смањује квалитет живота жене у одређеним периодима.
Колико су жене различите и другачије реагују током репродуктивног периода, тако се разликују и у периоду менопаузе. Значајан број жена не осећа никакве симптоме током менопаузе, док други део жена пати од скоро системског колапса са сомптомима "мождане магле", понављајућим таласима врућине и исцрпљености. Менопауза - тај нејасан термин - јер објашњава много различитих стања и симптома, тако ствара конфузију због које је посебно тешко објаснити шта све ово стање прати и разлике које се јављају у њему.
Ниједан симптом није више повезан са менопаузом од валунга, феномена који се често своди на комичне сцене из филмова када средовечна жена љутито маше лепезом испред свог лица и убацује коцкице леда у кошуљу.
Седамдесет до 80 процената жена доживљава валунге, али они су за истраживаче скоро исто толико мистериозни као и за жене које их доживљавају - одраз тога колико још треба да научимо о биологији менопаузе. Научници сада покушавају да открију да ли су таласи врућине само симптом или изазивају друге промене у телу.
Занимљиво је да се јављањем валунга, таласа врућине код жена, не мења њихова унутрашња телесна температура. Врући таласи настају у хипоталамусу, делу мозга богатом естрогенским рецепторима који су од кључне важности за репродуктивни циклус и делују као термостат. Без естрогена, "термостат" се сада помера, а хипоталамус ће вероватно погрешно протумачити мала повећања телесне температуре као превруће, што ће изазвати знојење и широко распрострањено ширење крвних судова како би охладило тело. Ово такође повећава температуру на кожи.
Неке жене доживљавају ове валунге једном дневно, друге 10 или више пута, а сваки траје од секунди до пет минута. У просеку, жене их доживљавају седам до десет година. Шта валунзи могу учинити здрављу жене, једно је од главних питања на које покушава да одговори Ребека Фрстон, директорка Лабораторије за биобихејвиорално здравље жена на Универзитету у Питсбургу.
Фрстон је водила истраживање које је пратило 3.000 жена старијих од 22 године и открила је да око 25 посто њих има оно што је познато као "супервалунзи". Супервалунзи су таласи врућине који су почели много пре него што су женама менструације постале нередовне, а доживљавале су их скоро и по 14 година. Овим су потпуно другачије представљана досадашња сазнања, да су валунзи иритантна, али краткотрајна непријатност за већину жена.
У истраживању је откривено да је велики утицај на јачину и трајање ових валунга имала припадност расним и етничким групама. Такође је откривено да низак социоекономски статус може утицати на то како се тело носи са менопаузом. Откривено и да су жене које су биле злостављане у детињству 70 посто више пријавале ноћно знојење и валунге.
Фрстон је објавила да жена које имају више валунга - најмање четири дневно, имају тенденцију да оболе од кардиоваскуларних болести. Повезаност је била јача чак и од везе између кардиоваскуларног ризика и гојазности или кардиоваскуларног ризика и хипертензије. Иако је напоменула да је потребно још истраживања, како би се овај узрок и потврдио, сматра да је могуће да постоје неке жене код којих валунзи убрзавају физичко старење. Уколико жена пати од јаких и честих валунга, лекари би требало да детаљније испитају здравље њеног срца, сматра ова докторка.
Поред физичких манифестација, многи лекари испитивали су и утицај валунга и менопаузе на психичко здраље. Паулине Маки, професорка психијатрије на Универзитету у Чикагу, открила је повезаност валунга и благих когнитивних промена током менопаузе. Маки је открила повезаност између броја валунга које је жена имала и њеног памћења.
Ове две научнице заједно су истраживале везу између броја валунга које жена има док спава и знакова оштећења малих крвних судова мозга. У лабораторији у Питсбургу користећи једну од најбољих магнетних резонанци на свету, виђене су снимци мозга са ситним лезијама приказаним као беле тачке, њихов број и положај варирају код жена са великим бројем валунга.
Још увек се не зна да ли су валунзи изазвали оштећење или су промене у церебралним судовима изазвале валунге. Наредна истраживања требало да дају више информација.