Након што се више од 800.000 верника поклонило Часном појасу Пресвете Богородице, ова велика светиња ће данас, уз највише црквене и државне почасти, бити испраћена из Храма Светог Саве назад на Свету Гору, у манастир Ватопед.
Свечани испраћај ће, уз највише црквене и државне почасти, уследити после литургије и акатиста Пресветој Богородици, уз учешће Гарде Војске Србије, оркестра Министарства унутрашњих послова, фолклорних друштава, хорова.
Патријарх Порфирије и епископи Српске православне цркве и игумани и монаси манастира Ватопед, одакле је Појас стигао, служили су литургију јутрос у Храму Светог Саве.
У беседи након литургије у Храму Светог Саве патријарх Порфирије захвалио је Господу што је и овог пута показао да смо достојна деца Светог Саве и Светог кнеза Лазара и њиховог завета.
"Часни Појас Пресвете Богородице се враћа у Свету Гору, у свештену светогорску обитељ манастир Ватопед, али ми знамо да благослов који нам је тај Појас донео не одлази од нас. Оно што смо сви примили вером, молитвом и покајањем остаје у нашим срцима, у нашем бићу као непроцењиви и непролазни дар Божји", рекао је патријарх Порфирије.
Напоменуо је да су се ових дана реке људи сливале ка Храму, долази су и стари и млади, деца и родитељи, болесни и здрави, они који носе радост у срцу и они који носе тежак крст свог живота.
"Има, ми то добро знамо, и још много, много оних који су желели да дођу и да се поклоне овој светињи, али због болести, неки због старости, немоћи или других било каквих животних околности то нису могли. Нека знају да ми – који смо долазили и ви – који сте долазили: дошли смо и за њих! Нека знају да ће Пресвета Богородица и њих благословити и да њих није заборавила. Она чује и молитву из болесничке постеље и уздах из породичног дома и сузу оног који пати и који страда у тишини. Њен покров није ограничен местом, простором и временом, нити њена љубав зависи од тога да ли смо могли телом да станемо пред Њу, пред ову светињу. Тамо где је жива вера, где је молитва, тамо је и благослов Пресвете Богородице, јер тамо је и благодат Божја", поручио је патријарх Порфрије.
Како је истакао, у времену које је често испуњено буком, немирима, поделама и сукобима, овде смо данима гледали једну сасвим другачију слику.
"Стотине хиљада људи су ходочастиле у тишини, миру и слози. Стрпљиво су чекали носећи молитву у срцу не само за себе, него и за своје ближње, за добро свих, за мир међу људима, за слогу у породицама, за радост деце, за здравље болесних, за утеху оних који страдају и за сваки истински духовни напредак и раст. Многи су чекали и по десет, дванаест, па и четрнаест сати да би целивали ову светињу. Чекали су у миру, стрпљењу, у молитви. Никоме није било тешко, јер тамо где постоји љубав, тамо где постоји вера, љубав према Богу, човек не броји ни кораке, не броји ни сате. Када човек стоји пред тајном Божјом, тј. када ми стојимо пред тајном Божјом, пред живим Богом, време престаје да се мери часовником, а срце наше почиње другачије да куца и да живи другачијим ритмом", рекао је патријарх.
Додаје да су се многи питали откуд то и то у Србији, каква је то сила која је покренула стотине хиљада људи да долазе и стрпљиво чекају сатима како би се поклонили једној светињи.
"Неки су на основу својих капацитета и могућности покушавали да овај догађај, јер то је догађај као што је и Црква догађај, објасне социолошким, неки психолошким или чак политичким категоријама и разлозима. Свако од њих је можда и препознао и погодио понеки спољашњи аспект овог нашег сабирања, светог сабирања. Међутим, суштина остаје дубља од сваког спољашњег објашњавања, суштина остаје несхватљива и неразумљива само голом логиком овог света и само нашим људским рациом", рекао је патријарх.
Истиче да се не ради о феномену који може до краја да се разуме статистиком, логиком или математичким формулама.
"Овде је реч о вери. А вера је, драга духовна децо, увек већа од онога што можемо измерити и израчунати. Она је шира од нашег разума, дубља од наших осећања и узвишенија од свега што можемо видети голим оком и што можемо додирнути својом руком. Она наравно не одбацује ни разум ни тело, али све то преображава, уздиже у духовну сферу постојања где важи другачија логика и постоје други закони. Вера не обухвата само један део нашег бића, него нас обухвата целовито, обухвата читавог нашег човека, и наш ум, и наше срце, и душу, и тело. Вера је, у крајњој линији, синоним или друга страна љубави. А тамо где постоји љубав, није довољна само логика, логика овог света, јер љубав се не доказује аргументима, искључиво и само видљивим. Она је тајна, она се живи, она је искуство, она је однос, она је сусрет и заједница. Тако је исто и са вером. Вера је живо искуство наше заједнице са Богом, а вера и љубав заједно рађају познање, рађају знање. Није обрнуто, не претходи знање па тек онда долази вера и љубав. Вера и љубав дају истинско и право, потпуно и целовито знање, познање Бога и познање човека. Тек када истински верујемо и истински љубимо, тада можемо и да познајемо, како нас учи Свети апостола Павле", напоменуо је патријарх.
Патријарх је истакао да се Појас Пресвете Богородице враћа у манастир Ватопед, али благослов ових дана остаје са нама.
"Остаје као позив да и ми будемо бољи људи, истински хришћани, народ молитве, народ мира, народ Божји. Нека би молитва Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије била са нама. Нека би нас оне укрепиле и сачувале нашу свету Цркву, наш народ и све људе добре воље. Нека би остала молитва у нашим срцима: Пресвета Богородице, спаси ме! Пресвета Богородице, спаси нас! Нека се молитва сроди са нашим бићем, нека постане наше друго ја и прожме све, нека буде стуб и стожер нашег живота, а онда ће све доћи на своје место и онда ћемо моћи сви заједно, заједно са свима светима, а најпре са Пресветом Богородицом, да славимо Једног у Тројици Бога, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин", поручио је патријарх.
Уочи литургије, у Храму Светог Саве окупио се велики број верника, а Појас је синоћ подигнут на постоље, испод којег верници и даље пролазе како би добили благослов.
После литургије, око 13 часова, уследиће молебан и након тога ће Појас бити испраћен уз наступ оркестра и хора.
Патријарх српски Порфирије позвао је верни народ, свештенство и монаштво да "узму молитвено учешће у овој историјској духовној свечаности".
"Дођимо у наш заветни храм на Врачару да достојно испратимо велику светињу и високопреподобног игумана ватопедског Јефрема и његово свето братство", наводи се у позиву.
Припреме за свечани испраћај Појасa Пресвете Богородице, су обављене по благослову патријарха српског Порфирија, а уз сагласност високопреподобног архимандрита Јефрема, игумана манастира Ватопед.
Због незапамћеног интересовања и верника који су сатима стрпљиво чекали у редовима како би целивали реликвију, боравак Часног појаса у Србији је, на иницијативу патријарха Порфирија, продужаван чак два пута.
Једна од највећих светиња православног света, стигла је 20. маја у Београд, а током традиционалне Спасовданске литије пронета је београдским улицама.