Русија 6. јуна ће обележава 227. годишњицу рођења Александра Сергејевича Пушкина. Због изузетног доприноса развоју савременог руског књижевног језика, његов рођендан обележава се и као Дан руског језика
Од 1997. године овај датум је државни празник, а од 2011. године тог дана се обележава и Међународни дан руског језика. Дан руског језика је посебан празник који обележава више од 260 милиона људи не само у Русији већ и широм света, јер је руски један од шест службених језика Организације уједињених нација. Поред тога, руски језик спада међу најраспрострањеније језике на свету и налази се међу пет водећих светских језика.
Пушкинов допринос савременом руском књижевном језику
Пушкин је извео праву језичку револуцију. Храбро је приближио књижевни језик живом народном говору, одбацио непотребну китњастост и створио јасан, прецизан и мелодичан језик који је постао темељ савременог руског израза. Руском језику подарио је посебну флексибилност, живост и изражајност. Управо после његових дела руски језик је добио складан облик који омогућава преношење и најсуптилнијих нијанси мисли и осећања. Зато се Пушкин с правом сматра утемељивачем великог и моћног руског језика који се изучава и којем се диве широм света.
Овај празник познат је и као Пушкинов дан. Како се сам песник односио према свом рођендану, где га је дочекивао и у каквом расположењу?
"Зар ћу ускоро напунити тридесет?"
Александар Сергејевич рођен је 26. маја 1799. године по старом календару (6. јуна по новом), на празник Вазнесења Господњег. Касније је овај црквени празник повезивао са најважнијим догађајима у свом животу. Према сведочењу његове сестре, Пушкин је говорио да су се и његово прогонство из Петербурга (6. маја 1820) и рођење првенца (19. маја 1832) догодили управо на Вазнесење. Међутим, сам песников рођендан током његовог живота више никада није пао на тај празник.
Већину од својих 37 рођендана Пушкин је дочекивао на путовањима, на друму и у најнеочекиванијим местима.
Тако је свој 21. рођендан дочекао у Јекатеринославу, тешко болестан након купања у хладном Дњепру. Генерал Николај Рајевски, који се случајно нашао у том крају путујући са породицом, затекао је Пушкина "у бунилу, без лекара", али, што је занимљиво, са папиром на столу. Управо je Рајевски предложио песнику путовање на Кавказ и Крим, а тај случајни сусрет подарио је руској књижевности поеме "Кавкаски заробљеник" и "Бахчисарајска чесма".
Његов 22. рођендан забележен је у кишињевском дневнику:
"Ујутро је код мене био Алексејев. Ручао сам код Инзова. После ручка су ми дошли Пушчин, Алексејев и Пестељ - потом сам био у овдашњем затвору... Вече код Крупенских."
Двадесет пети рођендан песник је дочекао у необичним околностима: генерал-губернатор Воронцов послао га је у борбу против најезде скакаваца. Према легенди, Пушкинов извештај био је кратак:
"Скакавци су летели, летели и слетели. Седели су, седели, све појели и поново одлетели."
Међутим, на свој 29. рођендан 1828. године песник је био у потпуно другачијем расположењу. Прославио га је сам и написао једну од својих најмрачнијих песама:
"Даре залудни, даре случајни,
Животе, зашто си ми дат?"
Разлог су биле цензура, забрана путовања у иностранство и две неуспешне просидбе.
Стихом из Евгенија Оњегина, "Зар ћу ускоро напунити тридесет?" Пушкин је размишљао о пролазности времена, а своје рођендане најчешће је дочекивао на путу, у најразличитијим крајевима Руског царства. Управо тридесети рођендан затекао је Пушкина на Војно-грузијском друму. У делу "Путовање у Арзрум" описује како је око поноћи стигао код варошког старешине у Душету и, тражећи собу, чашу вина и новац за водича, замало био сматран разбојником.
Последњи рођендан - 26. маја 1836. године по старом календару - Пушкин је дочекао у Петербургу. Вратио се из Москве само неколико сати пре рођења кћерке Наталије, а тај догађај постао је његов најдрагоценији рођендански поклон. Честитао је супрузи и поклонио јој огрлицу. Осам месеци касније одјекнуо је кобни хитац...
Веровао у знаке, изазивао судбину: Мистична страна великог Пушкина
Пушкин је изазвао или био изазван на двобој око 30 пута, иако се многи од њих нису догодили захваљујући помирењу које су постигли секунданти.
Занимао се за мистику и гатање, веровао је у предзнаке. Сматра се да су и његов последњи двобој пратила злокобна предсказања.
Пушкин је био познат као веома сујеверна особа која своје ритуале никада није крила. У својим мемоарима Владимир Даљ, Пушкинов пријатељ, записао је поједине пишчеве "бубице" којих се он никада није одрекао, а које су, како је говoрио, биле непогрешиве. Када би излазио из куће и наилазио на погребну поворку, Пушкин је веровао да то доноси срећу, а уколико би у путу видео месец са своје леве стране, узео би одмах да се моли и крсти три пута. Није се руковао левом руком и никада није давао или узимао нешто преко прага - сматрао је да је то лоша срећа. Чак није желео ни да седа за сто за којим седи тринаесторо људи, јер - 13 је баксузан број. Међутим, сујеверје није једино што је било мистично у Пушкину: наиме, поред тих свакодневних и помало бесмислених рутина, писац је имао веома изражену интуицију, па чак и предсказања.