Популаран тренд "здраве" исхране може да постане штетан, упозоравају стручњаци

Воће, поврће, месо и јаја важан су део здраве исхране, али претерана опседнутост "правилним" избором намирница може имати и негативне последице. Стручњаци упозоравају да тежња ка савршено здравој исхрани код неких људи прераста у нездрав однос према храни.

Хранљива исхрана један је од кључних начина за очување физичког и менталног здравља. Истраживања показују да она може да смањи ризик од развоја различитих обољења, укључујући дијабетес типа 2, срчане болести и одређене врсте рака. Исхрана такође може помоћи у заштити од депресије и других проблема са менталним здрављем, међутим, код неких људи конзумирање такозване "чисте" хране може прерасти у опсесију, а друштвене мреже могу додатно да подстакну такав однос према храни.

Шта је заправо "чиста исхрана" и када она може постати штетна?

Забрињавајући тренд

Израз "чиста" исхрана односи се на скуп навика у исхрани које су снажно усмерене на "правилну исхрану". Такво понашање може постати опсесивно јер се често заснива на рестриктивним режимима исхране и избегавању намирница које се сматрају "нездравим" или "нечистим".

Концепт чисте исхране последњих година постао је веома популаран, нарочито на друштвеним мрежама. Платформе попут Инстаграма и ТикТока промовишу поруке о избегавању индустријски прерађене хране и конзумирању искључиво "чистих" намирница.

Проблем је што такве савете најчешће деле инфлуенсери из области велнеса, а не здравствени радници. Због тога граница између уравнотежене исхране и претерано рестриктивних навика постаје све нејаснија.

Разлика између "чисте" исхране, поремећеног односа према исхрани и поремећаја у исхрани

Сам концепт овакве исхране није сам по себи штетан. Међутим, проблем настаје када су навике у исхрани условљене строгим правилима и када постану повезане са самопоштовањем особе.

У том случају, људи могу осећати анксиозност, кривицу или нелагодност ако поједу храну коју сматрају "нечистом" или "нездравом". Поремећен однос према исхрани представља широк појам који обухвата проблематична понашања у исхрани која не испуњавају критеријуме за дијагнозу поремећаја у исхрани.

Ипак, такво понашање може негативно утицати на физичко и психичко здравље.

Оно може укључивати прескакање оброка, хроничне дијете, преједање, компулзивно вежбање, незадовољство изгледом тела и претерану опседнутост храном. Поремећај у исхрани је клинички препозната ментална болест која трајно и негативно утиче на навике у исхрани, као и на размишљања о храни, телесној тежини или изгледу тела.

Поремећаји у исхрани могу имати озбиљне последице, а у неким случајевима могу бити и животно угрожавајући. Међу њима су анорексија нервоза, булимија нервоза, поремећај преједања и избегавајући/рестриктивни поремећај уноса хране.

Када здрава исхрана постаје нездрава

Орторексија нервоза, претерана опседнутост здравом исхраном, још увек није званично призната као поремећај у исхрани.

Ипак, она се често доводи у везу са покретом "чисте" исхране.

Особе са орторексијом могу развити веома строга правила исхране, чије кршење негативно утиче на њихово физичко здравље, друштвене односе и квалитет живота.

Истраживања показују да на развој поремећеног односа према исхрани могу утицати бројни фактори.

Генетика, дијете, особине личности попут перфекционизма, анксиозности, незадовољство изгледом тела, друштвени притисци, породична искуства и изложеност садржајима који наглашавају физички изглед могу повећати ризик.

Међутим, ови фактори делују различито код сваке особе, па су неки људи подложнији развоју оваквих проблема од других.

Знаци да је "чиста" исхрана отишла предалеко

Овакав начин исхране може постати штетан када прерасте у опсесију.

Неки од знакова који могу указивати на нездрав однос према храни су:

Како помоћи блиској особи

Стручњаци саветују неколико практичних корака:

Иако је здрава исхрана важан део бриге о здрављу, стручњаци упозоравају да свака крајност може бити проблематична. Када правила о исхрани почну да управљају животом и изазивају стрес, уместо да доприносе благостању, време је да се потражи стручна помоћ.