Мадонино ново (старо) лице - Ужаснути смо кад жене старе, али и кад се труде да остану младолике
"Уместо да се фокусирамо на оно што сам рекла у свом говору који се односио на захвалност за неустрашивост уметника као што су Сем Смит и Ким Петерс, многи људи су одлучили да причају само о мојим фотографијама из крупног плана. Крупни кадрови би изобличили било чије лице. Још једном сам ухваћена у бљештавилу ејџизма и мизогиније која прожима свет у коме живимо. Свет који одбија да слави жене старије од 45 година и осећа потребу да их казни ако наставе буду јаке воље, вредне и авантуристичког духа", одговор је који је поп икона Мадона упутила "хејтерима" након осуда на које је наишла због свог физичког изгледа, мноштва естетских операција и велике количине филера у лицу.
Оваквим својим одговором, поп икона покренула је потпуно другачију тему - да ли се, и због чега, жене после четрдесет пете сусрећу са мизогинијом и ејџизмом уколико желе да живе јарке и испуњене животе, путују и буду вредне и активне?
У суровом свету у каквом живимо, жене су најчешће жртве негативних коментара на рачун свог изгледа: ако имају боре - зашто имају боре, зашто их мало не "испеглају" (ипак је тако лепше), када крену да им расту седе - зашто се не фарбају да их прекрију, ако имају вишак килограма - зашто не смршају или ураде липосукцију, јер, изгледаће привлачније и лепше. А онда, када жене пређу четрдесет пету, педесету годину, креће нова хајка на њих - зашто су се ботоксирале, чему све те естетске интервенције, зашто не старе достојанствено и зашто, уопште покушавају да живе живот пуним плућима у "тим" годинама?
Постављају се два питања: прво, да ли је заиста форма важнија од суштине и друго, због чега се у људима јавља потреба да толико коментаришу и осуђују туђе одлуке по питању свог тела и начина на који се носи са животом? Због чега, када су у питању мушкарци, скоро никада не наилазимо на сензационалистичке наслове у којима се поставља питање да ли је пресађивао косу или фарбао се, да ли је убризгавао ботокс или да ли је жртвовао породицу због каријере, већ се даје осврт искључиво на изречено у неком говору или представљању, док са друге стране жене вечито пролазе кроз „терор“ и бивају осуђене због својих избора. И не само то, већ се женама прећутно "забрањује" да после четрдесет пете или педесете, живе онако како оне желе.
После доделе Греми награда и Мадониног појављивања, јавност се поделила на два табора: једни су је дословно "сецирали" и анализирали шта је све радила на себи, консултујући пластичне хирурге да би сазнали колико милилитара филера је убризгала у јагодице и да ли је радила ринопластику и жестоко осуђивали што је своје лице подвргнула бројним естетским интервенцијама. Други стали у њену одбрану, будући да је, хтели ми то да признамо или не, звезда светског калибра која већ пуне четири деценије привлачи пажњу не само својим песмама и наступима, већ и физичким изгледом и комплетном појавом.
На друштвеној мрежи ТикТок појавило се на стотине видео снимака где су корисници износили своје мишљење о Мадонином изгледу, а неки од коментара су да је "читава њена каријера изграђена на њеним скандалозним појавама, па није јасно због чега је сада погађа што је у центру пажње због још једне такве", да "поп икона попут ње нема потребе за естетским захватима јер је и без њих успела да изгради каријеру" и да је "жалосно што покушава да изгледа млађе у своје 64 године". А водитељ британске емисије Пирс Морган на својим друштвеним мрежама поделио фотографију Мадоне из крупног плана, уз натпис: "Мислио сам да је Ноћ вештица у октобру?"
Изгледа да су људи испустили из вида оно најважније, а то је да једини легитиман став и "одговор јавности" на нечије одлуке које се тичу само те особе јесте прихватање. Прихватање чињенице да све што неко ради са својим телом је одлука која се тиче појединца која га чини срећним и задовољним и која му помаже да се у својој кожи осећа добро. А токсична очекивања и страхови од старења - па, требало би их оставити по страни, за своје добро, али и за добро свих осталих из нашег окружења. Уосталом, Мадона је са седам освојених Гремија и више од 300 милиона продатих плоча, стекла право да ради шта год жели.
