Савремени руски космонаути на Међународној свемирској станици спроводе научне експерименте, постављају и одржавају научну опрему у отвореном свемиру и учествују у посматрању Земље из орбите. Њихов рад помаже у праћењу климатских промена, природних катастрофа и технолошких инцидената, али и у припреми будућих мисија ка Месецу и дубљем свемиру - а све то је могуће захваљујући пионирима.
Почетак руских подвига у свемиру
Историја руске космонаутике почиње 12. априла 1961. године, када је Јуриј Гагарин постао први човек који је полетео у свемир и обишао Земљу у орбити. Данас се тај датум обележава као Дан космонаутике - али пут до Гагариновог лета почео је много раније.
Још крајем 19. и почетком 20. века руски научник и визионар Константин Циолковски развијао је идеје које су поставиле темеље модерне космонаутике. Овај школски наставник физике и самоуки проналазач први је формулисао једначину млазног погона и тврдио да ће човечанство једног дана истраживати свемир помоћу летелица на ракетни погон, а те идеје су у то време деловале као научна фантастика.
Практичан развој ракетне технике започео је двадесетих година прошлог века, оснивањем Лабораторије за динамику гасова, а затим и Истраживачке групе за млазни погон. Из њиховог рада настао је Институт за истраживање млазног погона, који ће постати једна од кључних институција совјетског свемирског програма.
Посебно место у тој причи припада Сергеју Корољову, човеку кога многи сматрају оцем совјетске космонаутике. Под његовим вођством развијен је први вештачки сателит Земље, лансиран 4. октобра 1957. године, чиме је започела свемирска ера. Само неколико година касније, Корољовљев конструкторски биро развио је и летелицу којом је Гагарин извео свој историјски лет.
Први кораци човека у свемиру
После Гагариновог успеха уследила су нова достигнућа. Већ у августу 1961. године Герман Титов постао је прва особа која је провела читав дан у свемиру. Током лета који је трајао 25 сати и 11 минута, његова летелица је 17 пута обишла Земљу, а Титов је постао и први човек који је фотографисао нашу планету из орбите.
Само годину дана касније, Совјетски Савез извео је први двоструки свемирски лет. Космонаути Андријан Николајев и Павел Попович истовремено су боравили у орбити на летелицама "Восток 3" и "Восток 4". У истом периоду постављен је и нови рекорд у дужини боравка у свемиру, када је Валериј Биковски провео готово пет дана у орбити.
Један од највећих тренутака у историји космонаутике догодио се 16. јуна 1963. године, када је Валентина Терешкова постала прва жена у свемиру. Током своје мисије облетела је Земљу 48 пута и провела скоро три дана у орбити, поставши симбол нове ере у истраживању космоса.
Од прве свемирске шетње до сложених маневара у орбити
Следећи велики искорак уследио је 18. марта 1965. године, када је Алексеј Леонов постао прва особа у историји која је напустила летелицу и извела свемирску шетњу. Провео је 12 минута у отвореном свемиру током мисије "Восход 2", доказујући да човек може да ради и изван заштите свемирског брода.
Још један значајан рекорд постављен је 1969. године, када је изведено прво ручно спајање две свемирске летелице са људском посадом у орбити. Космонаути Алексеј Јелисејев и Јевгениј Хрунов тада су прешли кроз отворени свемир из летелице "Сојуз 5" у "Сојуз 4", показујући могућности сложених операција у орбити, преноси руски портал "Национални пројекти.рф".
Две деценије касније нову страницу историје исписала је Светлана Савицкаја. Она је 1984. године постала прва жена која је извела свемирску шетњу, када је провела три сата и 35 минута изван свемирске станице. Током мисије тестирала је специјални алат за обраду метала у условима бестежинског стања, а Савицкаја је уједно била и прва жена која је два пута летела у свемир.