Према подацима о стварном радном времену у Европи, просечна радна недеља у Европској унији износи око 35,9 сати. Ипак, из тог просека се не виде огромне разлике између земаља, јер се у неким државама ради мање од 32 сата недељно, до код других радно време прелази 40 сати.
Србија се налази на трећем месту, у групи са најдужим радним недељама. Ради се око 40 сати недељно, што је знатно изнад просека и практично значи пуно радно време без много простора за скраћене моделе рада који су у западној Европи све чешћи.
Земље са најдужим и најкраћим радним недељама
На самом врху по дужини радне недеље налазе се Турска, Босна и Херцеговина и Србија. У Турској се ради у просеку преко 42 сата недељно, у БиХ око 40,9, а у Србији око 40,6 сати. Ове бројке значе да се у пракси често ради више од осам сати дневно током пет радних дана.
Одмах иза њих су Грчка, Северна Македонија и Бугарска, које такође бележе релативно дуге радне недеље. Интересантно је да се у овој групи углавном налазе балканске и југоисточне европске земље, што указује на регионални образац.
На супротном крају листе је Холандија, са око 31,9 сати недељно. Тамо је рад са скраћеним радним временом изузетно распрострањен и чини скоро половину укупне запослености, што значајно спушта просек. Следе Немачка, Данска и Норвешка, где се такође ради око 33 до 34 сата недељно, као и Аустрија, Белгија и Финска, које су све испод или око границе од 35 сати.
Разлика између најкраће и најдуже радне недеље у Европи тако достиже више од десет сати - као читав додатни радни дан.
Зашто постоје овако велике разлике и шта то говори о Србији
Кључни разлози за разлике у радном времену не леже само у законима, већ у структури економије и начина на који тржиште рада функционише. У земљама западне и северне Европе већи је удео рада са скраћеним радним временом, али и боља продуктивност по сату рада, што омогућава да се исти економски резултат постигне за мање радних сати.
У Србији и делу региона ситуација је другачија. Рад са непуним радним временом је мање заступљен, а структура запослености више је ослоњена на секторе у којима је потребно више радних сати да би се остварио исти учинак.
У оквиру сваке земље постоје велике разлике - поједини сектори, попут пољопривреде, шумарства и рибарства, као и одређених менаџерских и теренских послова, имају значајно дуже радне недеље од просека. Насупрот томе, административни и услужни послови често имају краће радно време, преноси "Јуроњуз".
Колико се ради у Русији
Према подацима руске статистичке службе Ростат, просечна дужина радног дана у првом кварталу 2026. године износила је 7,66 сати. То представља пораст од око 1,7 одсто у односу на исти период прошле године.
Овај раст радног времена тумачи се као одраз напетости на тржишту рада. Руски послодавци и даље се суочавају са недостатком радне снаге и високом потражњом за радницима у бројним секторима. У условима ниске незапослености, компаније се све ређе одлучују за нова запошљавања, па се оптерећење све више преноси на постојеће раднике. Истовремено, као компензација за већи обим посла, запосленима се нуде и више плате.