Туђи животи понекада могу деловати неизмерно боље, поготово када се налазимо у ''лошој'' фази: стрес на послу, љубавни проблеми или генерално незадовољство својим животом служе као гориво за љубомору и завист. Посматрање туђег успеха и среће буди негативне емоције, које делују као рупа без дна. Огорчење према другима (а затим и према себи) постаје неизбежно, а у исто време и неподношљиво.
Најчешћи узрок љубоморе је: несигурност. Међутим, да ли је могуће тако компликовано осећање описати једном речју? ''Несигурност'' из које се развија љубомора може имати комплексније објашњење и неколико узрока:
Осећај ниже вредности
Посматрање туђег успеха може бити тешко јер, дубоко у себи, сматрамо да ми не заслужујемо такву срећу. Због тога је тешко славити позитивно искуство других, чак и када је та особа веома блиска и драга. Одређени догађаји из прошлости могу развити овакву несигурност, коју је врло тешко идентификовати и преокренути. Најбоље је анализирати у чему је заиста проблем и како изградити самопоуздање на здрав начин, без огорчења према другима.
Недостатак пажње у детињству
Многи проблеми из детињства могу пратити човека цео живот - недостатак валидације, љубави и пажње може имати велики утицај на особу, тако да када одрасте постане цинична, пуна зависти и увек незадовољна сопственим животом. Љубомора на другог може само бити повод да ''закопане'' емоције испливају на површину. У том случају, добро је радити на исцељењу унутрашњег детета или поразговарати са професионалцем.
Страх од губитка
Слично као и претходан пример, узрок може бити страх од усамљености и недостатка љубави. Међутим, не мора бити везан само за детињство; овакву несигурност могу имати они који су имали лоше међуљудске односе и у одраслим годинама, као што су неискрена пријатељства или токсичне љубавне везе. Тада се љубомора јавља као последица страха од губитка одређене особе, прилике, поверења, драгоценог предмета... Осврт на прошлост може помоћи у дубљем анализирању и ослобађању од таквог страха.
Жаљење због непостигнутог циља или пропуштене прилике
Гледати како друга особа добија посао наших снова, или се забавља са особом према којој осећамо јаке емоције, су само неки од примера који могу бити окидач за љубомору и завист. Тада је важно бити свестан извора таквог осећаја и добро преиспитати своја осећања. У супротном, фрустрација само постаје већа, а ситуација у реалности се не мења. Најбоље је такву околност схватити као животну лекцију - можда тај посао није био коначни циљ, а за нашу каријеру постоји неки другачији и неочекиван напредак. Ако особа са којом смо замишљали будућност ступи у везу са неким другим, то је можда знак да она није била ''прави'' избор. Наведени тип љубоморе може постати добра вежба за контролисање емоција и развијања позитивног начина размишљања. Завист убрзо постаје мотивација за унапређење сопственог живота.