У протекле две године, поље рада и запослења доживело је неколико великих промена, а трендови попут "тихог одустајања" и "тихог напредовања" настављени су и у овој години - овога пута реч је о феномену званом "тихо запошљавање!
И док су "тихо одустајање" и "тихо напредовање" били трендови које су покретали сами запослени, "тихо запошљавање" представља одговор компанија запосленима. Најједноставније објашњено, "тихо запошљавање" функционише на следећи начин: послодавац уместо запошљавања нових ресурса на позиције на којима су му потребни, део задужења и одговорности пребацује постојећим запосленима у компанији, штедећи себи време и новац које би потрошио на процес регрутације и селекције нових кандидата.
Ко су најчешће "жртве" оваквог поступања послодавца
Наравно, запослени који су у компанији од скора, који осећају потребу да се доказују или који су још увек на пробном раду - на тај начин се труде да покажу послодавцу да су спремни да се боре за посао и позицију на каријерној лествици.
Ова стратегија за циљ има решавање акутних и тренутних потреба компаније, а послодавац овакву понуду запосленом представља на један веома софистициран начин - запосленом који је спреман да "потури леђа" и преузме још терета на себе, обећава се да ће добити неку врсту повишице или унапређење. На тај начин пласирана вест о додавању радних обавеза на већ постојеће, у глави запосленог изазива само позитивне емоције: "Супер, послодавац има поверења у мене, види мој потенцијал и жели да напредујем", док у суштини овде није реч ни о запосленом, ни о његовом напредовању, већ искључиво о бенефитима за послодавца - са мање издатака "закрпио" је себи упражњено радно место и решио горући проблем.
Који запослени су "имуни" на овај тренд
Као и други вирални трендови који су претходних година постали популарни, и "тихо запошљавање" је само ново име за тактику која се већ деценијама уназад практикује. Ипак, на овај тренд остала је имуна једна група запослених - присталице "тихог одустајања", који једноставно одбијају да раде било шта што је изван њиховог описа посла. Са једне стране, ови који "тихо одустају" немају могућност развоја каријере и напредовања, док са друге стране, ова стратегија не представља ништа друго до још једну тактику да се искористи пун потенцијал запослених.
На платформи "Реддит" покренула се дискусија на тему "Гугла!, једне од највећих светских компанија, која у својим огласима наводи да се "унапређују интерни запослени који на себе преузимају додатне задатке", а учесници дискусије поделили су се у два табора. Једни су мишљења да је таква политика компаније ужасавајућа и да нико не буде унапређен због тога што преузима додатни посао на себе, већ да су такви запослени само "мазге које вуку док не липшу", док други у томе виде стицање нових знања и искуства која ће се исплатити на неком будућем послу.
Шта након "тихог запошљавања"
Велики број запослених је и пре ескалације овог тренда прећутно преузимало на себе део посла који није у опису њиховог радног места, трудећи се да у изазовним временима где се свакодневно велики број запослени отпушта, сачувају своја радна места. Ипак, преоптерећеност послом несумњиво је утицала на њихову продуктивност, а део запослених доживео је и такозвано "сагоревање". Шта је, онда, исправно урадити из угла послодавца, како би се продуктивност запослених повећала и вратила у нормалу - да ли је то побољшање улова рада за постојеће запослене са циљем њиховог задржавања у компанији? Јесте, уз додатно запошљавање нових ресурса на позицијама на којима је обим посла повишен. Једино на тај начин може се сачувати здраво пословно окружење у коме ће запослени бити продуктивни и задовољни.